Delo

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 253 од триумфа, потреба да употреби огромну победну снагу коју је још осећао да ради у њему и сигурноет да му у овом тренутку ништа не може да да отпора... Приближи се Клари: хипнотизована његовим погледом ни макнула се није. Приближи јој се још више; једним мирнпм пољупцем додирну јој усне својим уснама, пољупцем господара који заповеда, пољупцем утиснутим на та хладна уста више као жпг, но као знак љубави. — Иди, рече јој најзад благо, иди у своју собу, дете моје. Она ништа не одговори. Покори се. ДРУГИ ДЕО l Прошле су три године. Мај је био на измаку. Три године од онога балског јутра кад је Морнс Артоа, у исто време, ностао л>убавник Госпође Сиржер и када јс једнпм господарским пољупцем запечатио усне Кларе Ескје. Вративши се у своју собу тога јутра, пијан од поноса, али ипак свестан, чуо је како му глас предосећања говори: „Будућност је твоја одсада везана за будућност ово двоје што те воле и које ће те увек волети!“ И збиља, за ово трп године ни једна ни друга нису напустиле његов живот и његове мисли. Једна му је била свакодневна другарица и, скоро, жена. Другу — девојку — ређе је виђао; његовој садашњој срећи њено присуство није било неопходно, али је ниједнога дана за ово три године није одвајао од коначног љубавног сана, од удаљене будућности коју је носио у себи. И данас, док се задржао, с цигаретом у устима, за столом где је доручковао, у своме стану у улици Шамбиж, мислио је на њих две. Није их више, као некада, једну с другом упоређивао; нпје обнављао изопачене фантазије из своје младости. Она слободна, проста и здрава Јулијина љубав брзо га је опоравила од његове распуштености. II план који је он мислио да створи: да у исто доба води две љубави, закржља ускоро као каква паразитна биљка. Зар није он, као и толики младићи из његове генерације, један непотпуни Валмон, способан да схвати