Delo

'254 д к л о и да зажели п највеће раскалашности, али нема храбрости чак ни за разврат? А после, и догађаји су, својом природном игром, његове иланове, тако слабо утврђене, учинили неостварљивим. Чим су постали драгани, Јулија и Морис нису пристали да више живе под једним кровом, у мужевљевој кући. Морис најми стан у улици Шамбиж; на Ваграмски Трг долазно је само као посетилац, а врло често је код њнх долазио и на ручак: присност коју су били одобрили данп његова опорављања била je сад укинута. Мало после њега и Клара Ескје оде из њихове куће: она је желела да се још за неколнко месеца врати у Сион, нзговарајући се да јој је тешко овде без другарица њених година. Ни Јулнја ни Ескје не смедоше да се успротиве том њеном повлачењу. Оно је трајало не неколико месецн, већ две године, и за ово се време девојка труднла да, у тишннп и тајностп исцели рану свога срца. Кад је сасвим изашла из манастпра и дошла Сиржеровнма, пзгледало је да јој је то испало за руком. У односима с Јулијом била је срдачна, и у њеној нежности нпје било притворства; ири првнм разговорпма с Морпсом помало се доводила у забуну. Морис је умео добро да прочита у црним Клариннм зеницама још увек живу успомену на недовршенн роман из младости; ннје веровао да је ту нашао ма и мало злобе. Можда је и оп сам почео да мрзи те изненадне нападе и крађење милоште. Трудио је се да растера немир п да обезоружа неиоверење. Био је иажљив и пријатељски расположен, није нравио алузије на прошлост: Клара се неосетно умирила и изгледала му је мало сетна,- али инак љунка. Јулија, која је била неспособна да се боји каквог издајства, била је задовољна њиховнм обновљеним слагањем. Пошто им је судбина одредила да живе једно крај другога, зар није боље да се воле? Она је у своме нежноме и поштеном срцу мислила да уда што је могуће пре Клару за барона Рије, који јој се сигурно допада — и да тако за свагда буду блиски п еједињени једни с другима. Зар то није сасвим просто било? Да, то је сасвим просто било за наивне душе као што су биле Јулијина, Кларина и Жан Ескјеа. Али Морис Артоа нпје био нимало напвко. Откада је увидео да је везан с Кларом везом нове присности н да је обезбеђен од њене мржње и узнемирености, он је још више тражио. Никако није хтео да је