Delo

•256 Д Е Л 0 пуче. Папратов мирис, којим је она мирнсала, мало по мало је прожео и засторе. Јер овај приземни спрат у улици Шамбиж, био је склониште њихове везе; с тога се Морису ту допало, јер је ту налазио расејан жар из доба љубави, из незаборавног уточишта на драганиним недрима. „Драга Ју, како је волем!“ Он је то сасвим гласно рекао, јер је погледом срео један предмет који је обележавао те дане њихове дуге љубави... II сада, пун успомена, ма да стварно не би могао себе да прекори да сада мање воли Јулију но јуче, но месец дана пре, сада је са самим собом разговарао о покушају који му је пао на ум за време ручка, а који је његова савест осуђивала. Размпшљао је: „Јулија he у три сата изаћи. Ескије he бити на раду. Клара he бити сама у своме салону и проучаваће своје нартитуре. Ciffloh се говорило о пољачкнм песмама Моћушковим које она не зна. Пдем ја да јој их донесем.“ Иоче одмах да се облачи. На то је употребљавао много брижљивости и веселе жари, уобичајене свима младићима чија је младост носвећена љубавн, кад се спремају ua виђење са женом чпја је љубав још у питању. Али ову узрујаност која му је била добро нозната забранио је себи за данас. „Досадно ми је, и радије ћу отићи до девојке ирема којој имам доста наклоности, но што ћу остатп овде да зевам. Ето, то је.“ Пошто је навукао рукавице и наместио шешир, као некада, с извесном траженом елеганцијом, једина раскош која му је преостала по пропасти његова богатства, приђе столу за рад. На столу су биле четири Јулијине фотографије неуоквирене, да би бћле лакше за ношење. Једна сасвим пожутела, ириказивала је као пансионаткињу у заводу Пскушеница с неспретно намештеним рукама и озбпљним лицем, слика коју је Морнс нашао у једноме албуму и одмах одузео. Остале су биле скорашњије и приказивале су садашњу, лепу и зрелу Јулију. Узе једну, нољуби је, метну је у портфељ, и изађе. — Ако се ue вратим кад Госпођа дође, рече он вратару, замолићете је да ме очекне. Време је било лепо, ваздух је мирисао на лншће, здравље, на младо лето. Морис дође пешице до улнц* Бокодор п одавде уђе у авнн де л’ Алма.