Delo

Д Е Л 0 !490 fj ~ и из Дубровника. Данашње поштарске везе нијесу као некада. Треба само мало добре воље, па се може много. Али, за све то, што ви кажете, да би требало радити за онај народ, мени се чини, да нема довољно љубави баш у Далмацпји. Покушавало се то и до сада, иа је увијек запињало. Узроке томе нијесам истраживао, нити их знам. Дознаћете их Ви, живећи у Задру, ако будете долазили у дотицај с народом. Први посао, који треба сада да свршимо, то је добра и разумна организација наше странке. Организација странке потребна нам је и за политички и економски рад. Док се састане скупштпна наше странке, биће говора о свему. Са цијелог Приморја долазиле су ургенције, да се што прије сазове велика скупштина. Грознпчавост била је већа, него ли за Берлински Конгрес. Послије досадних договарања и још досаднијих пискарања, углављено је, да се скупштина сазове 23. јула (4. августа) 1897. у Спљет, као у географско средиште Приморја. Означени су вирилисти — међу којима био сам ија — и одређено је, колико које мјесто може да пошаље изаславика. Приближавао се велики дан. Пера су се оштрила и учили су се говори, како ће се боље јуришати. 0 тим припремама долазили су у Задар најнеповољнији гласови. Чињело се, као да браћа Срби иду у рат, а не на братски разговор, договор и споразум. Већ се говорило о расцјепу странке, у умјеренију, владину наравно, коју су прозвали и клерикалном, и у либералну. Таква под.јела била је умјесна. Било нас је много, па смо се могли дијелити! Српски Глас, као орган странке, требао је да проговори о тој скупштини. Заборављајући, што сам знао и слушао, стиснем срце, па за 25. број напишем чланак Прва риј еч: „У маленој, али убавој варошици, у чијој је близини валовита Зрмања ископала себи вјечити извор, њеколико скромнијех, поштенијех и родољубивијех Срба горње Далмације ударише основу овоме нрвоме српскоме листу на далматинском прпморју. Године 1878. и 1879. састајаше се у Обровцу на братски разговор и договор њеколико честитијех Срба из овијех крајева, да нађу лијека нротив оне иогпбљене струје, која је већ од њеколико година пријетила српскоме народу при обалама овога нашега мора. Састанци су бнли мирни и пријатељскн. Договори су ишлн лпјепо и складно, а плод тијех састанака и тијех договора било је оснивање овога листа. У Задру,