Delo

304 Д Е Л 0 ред разбојништва, 2 су просте убице норед разбојништва и опасне крађе, а 1 од њих још у поврату са силовањем, 1 прост убица поред убиства без предумишљаја и покушаја хотичног убиства, 1 је двоструки убица, поред разбојништва у поврату и опасне крађе и l је троструки убица поред разбојништва. Од 29 осуђеника нишког завода њих су 23 убице, а осталих 6 су били осуђени због опасне крађе, разбојништва, паљевине и злочинстава у хајдуковању. Од ових 23 њих су: 9 просте убице с предумишљајем, 7 имају поред убиства и разбојништво, 1 има и силовање, 3 имају још горосечу, 1 је двоструки убица и 2 су троструке убице. Интересна је ствар, да се у нашим казненим заводима не налази на издржању 20-годишње робије ни један осуђеник, који је био осуђен на смст, па му смртна казна замењена помиловањем пре 1899. годпне, што значи сви тп који су од смрти помиловани пре 1899. г. изишли су из казненог завода пре 1908 г., т. ј. пре издржаних десет годпна. Тако је искуством утврђено, да помиловање од смртне казне нпје значило у том времену ништа друго до свођење казне на робију испод 10 година. То је ни више ни мање но ужас од погрешног разумевања дужности Министара Правде, којн су чинили предлагање осуђеника од смрти помилованих, да им се робија од 20 година смањује. После овога констатовања ми можемо смело тврдити, да се увећани број кривпчних дела, која се казне смрћу, има просто приписати не томе факту, што је смртна казна без дејства, већ што је 20-годишња робија, и у опште, што је робија тако олако осуђеницима смањивана. Број помиловања од смртне казне налази се у рашћењу. Ова нам слика показује тај преглед: Завод со S CD О о 1901 1902 1903 1904 1905 1906 1907 Свега београдски 2 6 1 з 4 2 О 21 пожарев. . 1 1 — 9 LA 2 4 2 12 I нишки . . 1 6 9 LL 2 4 2 3 5 4 29 Свега . . . 3 13 3 з 4 7 9 11 9 26 Изузетке са својим већим бројем чине године 1900. и 1906. Од ових 62 осуђених лица има их већ 22, којима је двадесетогодишња робија смањена са по 6—12 година, и то приликом