Delo

364 Д Е Л 0 за развод. Закони моје земље омогућавају ми тај развод. А дотле док то не буде свршено отићи ћу у Бнглеску да видпм своју породнцу, коју не виђам већ четири године. Ви путујете довече у Рим? Сутра? Добро је. Тражим од вас само да ми дате своју часну реч, да ћете отпутоватп, као. што сте и били намерни, да ћете за дан два заборавити све што се догодило, и да нећете ником причати ништа о свему овоме... Ја знам да је непотребно да то захтевам од џентлмена као што сте ви. Али опростите ми. Морам. Кад ћете се вратити? — Мислим за три дана; али не верујем да Ку се поново задржавати овде. Међутим, ако вам је нотребно... — Питао сам вас зато што бисмо могли, може бити, да путујемо заједно у Париз и Лондон. Џемс је напричао много лажи, и то привндно с највећом мирноћом; међутим сасвим су друкчије биле његове намере, сасвим друкчији илан који је с?фојио у својој глави; али било му је стало до тога да се ослободи барона за дан два, те да изведе свој посао. — Пмам кола напољу; ако хоћете да се послужите... рекао је Димапвиљ, дивећи се том спокојству и тој хладноћи, али у исти мах и радујући се, што се тако јевтнно извукао из неприлике, и жудећи да се што пре удали са тог места на коме му се десила најчуднија авантура у његовом животу. — Хвала. Ви вероватно идете у хотел. Ја ћу отпћи до капије Мађенте. Тако су се растали, пошто су се, тек да кажу нешто, споразумели где да се састану, да би заједнички прешли Алпе. Диманвиљ му је, за сваки случај, казао своју адресу у Риму: Хотел Бристол. Џемс, оставши сам, причека док се нису одмакла банкарова кола, потом узе шешир и врскапут и изиђе. Гаспарину, који му скиде капу на вратима, рече: — Знајте да три дана нећу долазнти у канцеларију: морам на пут. Јавнте то управнику фабрике: мислим да нећу бити потребан; за сваки случај, ако би што затребало, нека се обраћају господину Галију. Крупним корацима пређе широку улицу која води царинарници, II ту седе у једна кола, пошто је кочијашу казао улицу и бро] своје куће.