Delo

104 Д Е Л 0 Чудновато је, чујеш ли, да се на овом свету човек ненрестано мора претварати, да би не само мирно живео него и био уважаван од света! Видиш како је овамо све лаж и лицемерство. И свуда куд год идеш, с кпм год говориш, што год више гледаш и посматраш, све само претварање. Управитељица је била права светица, па знаш како се пазила с учитељем земљописа. Мајка Пароди, друга света жена, и тако даље, и тако даље. Па онда Енрикета и отац Сангали? — А кад смо изишле из завода, колико ли смо у свету виделе претварања и лицемерстава, а? Овде у мојој кући, на нример — ово не говорим из пакости Боже ме сачувај! — воле се тетка Ермелинда и Тото. Могу ли то да кажу свету? Не. Морају то да крију од свакога, иначе свет би их презрео и тетка би била искључена из друштва. Ја и ти, да завршимо филозофовање (ко зна, опет, зашто сам ја данас узела филозофовати), ја и ти бићемо принуђене да кришом једна другој пишемо, јер свет не допушта да се воле две девојке као што се ми волимо и да кажу оно што мисле. Чујеш, ја мислим да они што предлажу да се укине брак и све остало имају по тисућу пута право. Учиниће ти се да је мало везе у овоме што сам тп писала; али поразмисли се па ћеш видети да има везе. Читам једну веома занимљиву књигу што сам је нашла у кући, заборављену на дну једног ормана: „Tous quatre“ од Пола Маргерита. Ако ти пође за руком да је набавиш прочитај је. То јест послаћу ти је ја, ако се може удесити да то не види твоја мама. Јер то је једна од оних књига што их не смеју читати девојке. Опет лицемерство. Збогом, душице. Прими пољубац и пољупчић од своје Аделине. Р. S. Пада киша. Нема ништа од блузе вечерас, јер и теча Тото је по мало тврдица те мучно да ће узети кола... рећи ће да станујемо у близини позоришта. (Наставпће се)

^OfС талијанског Мих. Добрић.