Delo

П0СЈ1Е СВРШЕНИХ ТРГОВИНСКИХ УГОВОРА ПРВА. ГсЛАВА Увод. — Одлике нових уговора. — Особине уговора са А.-Угарском. — Заштитна и слободна трговина и будућност трговинске политике. — Непотребност вођења економског рата са суседном монархијом. Прошла је радикална влада по доласку затекла у земљи два велика нерешена гштања из области привреде: питање грађења трговинских уговора Србије са иностранством и грађење зајма за наоружање и железнице. Влада, која је пред њом била, а поникла из партије самосталних радикала, није имала довољно вештине одвојити та два питања, већ је тако заплела ствар, да се са муком великом завршило грађење уговора тек у половини ове године, након скоро три године од почетка преговарања. Последњи је од уговора саграђен са А.-Угарском и како је он по обиму свом и најважнији то ћемо, говорећи о природи и одликама овог уговора, у исто време оцртати уговорну политику радикалне владе и уз то изнети све што је нотребно да се поред онога, што погодбе уговора садрже у интересу привреде земаљске, створн, да се Србија по истеку овога уговорног периода нађе у бољим прилпкама. Радикална је влада начинила осам уговора са иностранством и спровела преко своје Скупштине, и то уговоре: са Русијом, Француском, Италијом, Белгијом, Швајцарском, Шведском, Румунијом и Енглеском. Влада је прошла наградила уговор са А.-Угарском, који је данашња провела кроз скупштину уз припомоћ радикалних посланика, на које се и прошла влада ослањала. Прошла је влада морала уступити спровођење уговора са А.-Угарском другој влади, да би престала опструкција само-