Delo

ПОСЛЕ СВРШЕНИХ ТРГОВИНСКИХ УГОВОРА 133 могу наступити у прелазпом стању, у прелазу из старе у пову фазу трговања и привредног живота и то појачати бојазан код света од новнх погодаба новог уговора. Како је прелазно стање преброђено, како су штете по све минималне и неосетне, јер су извесни губици на неким гранама привредним нојачапи добпцима на другим гранама у прошлом неуговорном периоду и укупнп је привредни бпланс Србије такав данас какав никада у прошлостп није био, што сведочи висина кредита земље наше у инострапству, јер смо у времену рата царинског са А.-Угарском начинили највећи и најбољи зајам до данас и што данас Србнја има на 20 мплиона готовине, чега никада није било, то не треба никаквнх других аргумената наводити за доказ да су наша гледишта о лепим перспектпвама привреде наше основана, и да само користи може бити од трговинске политике коју је Србија засновала новим уговорима са иностранством. II Прелазимо сад на главне особине а.-угарског уговора. У прошлости је градила Србија прво уговор са А.-Угарском а осталим земљама давала је највише повлашћење, према утзрђеним ставовима у уговору са А.-Угарском. Данас је Србија градила тарифске уговоре са многим земљама, па како су прилике бнле тешке да се до уговора са суседном монархијом дође, предстојало је да се готово сва нитања тарифска среде, пре но што се и почне поново преговарање са А.-Угарском. Но како је нрекид око преговарања настављен при крају прошле године, нотребе није било сређивати увоз ни проширењем једног од свршених уговора, ни доношењем минималних тарифа, већ се за остатак тарифа прешло на погађање са Аустро-Угарском и уговором између нас и њих, довршен је цпклус уговора Србије са иностранством и нормиран како увоз тако и извоз земаљски. Овај начин рада показује прву разлику између дапашњих нашпх уговора и прошлих а у нсто време и значај, који данас има у сравњењу са осталим уговорима уговор са А.-Угарском. За преговарање између нас и суседне монархије остао је био велики број невезаних ставова тарифских за увоз фабрнката у Србију; давање већ утврђених ставова са другим земљама по највећем овлашћењу; и, као накнада за то, тражење подесних ставова за наш извоз.