Delo

II Л А В 0 Ј К А 81 станује у кући која изгледа лепо и чнсто, и ако не богато, како би могла примати клијенте које су јој слали Цезари из великих хотела, клијенте који су, на крају крајева, били прави и богати извор прихода. Све остало, кројачки рад, лечење, па и бацање карата, била је „фирма“. Тим занатима је оправдавала оно силно долажење у њену кућу толиких мушких и женскпх особа разних година и положаја. Много је полагала на добар глас. Представљала је, као што оно рече Дпманвиљ, аристокрацију у свом занату. Што се тиче жена, није је мрзело да општи с балерином последњег реда, или с девојком која је била у почетку каријере, која је од скора посрнула. „Јер разноликост је потребпа у свакој трговини, — имала је обичај рећи, — и сваки човек има друкчији укус. Цвет од господе, кад и кад, више воли једну шипарицу од шеснаест година с кратком сукњнцом него удату жену.“ Па онда, доста пута, и једна од оних женских из албума бр. 1., кад је добро представи, како је то већ она умела, доносила је лепих новаца, кад наиђе понеки од оних клијената које шаље Цезар и који ни мало не познају варош, а имају пун џеп лујдора. У таквнм приликама зарађивала је доста она, а доста и јадница што је тек почињала каријеру. Право благостање! Колико ли је њих подигла Бијанкп! Колике ли су, захваљући њој, поступно, мало по мало, напредовале, прешавши нз албума бр. 1 у албум број 2. и, понеки пут, чак у албум број 3! Алп у погледу вишег женскиња н у тежим случајевима морала је, наравно, да употреби сву своју префињену вештину н умешност и да у ствар унесе највеће одушевљење. Није се ограничавала па понуду. Примала је и потраживања. Њена вредноћа, њен такт беху тако познати у вароши! Она је успевала онде где су друге колегннице узалудно покушавале; онде где понеки заљубљени и чежњом испуњенн човек, радећи непосредно, не би никад успео. „Дабогме — била је њена аксиома — на овом свету је све за новац. Кад би сутра дошао к мени Ротшплд и рекао: „Отворен кредит, али хоћу ту и ту“, па нека та буде ма како на висини, нека то буде н сама краљица од Парагваја... или не знам ко... не знам да ли је нећу придобити“. Глас о извесним њеним успесима бејаше прешао преко свих брана опрезности и деликатности. Па ипак у њену кућу могао је ући ко му драго, јер ту нису чињене ружне ствари. „У моју кућу — говорила је Дело, књ. 48. 6