Delo

316 Д Е Л 0 „Воденица“. Ово је нова грађа. Опис је врло добар и јаеан, само се и овде не каже, на који се крај Србије односи. „Одело“. Ово је све грађа из „Кнежевине Србије“ и „Краљевине Србије“, састављена уједно и распоређена опет по окрузима као и тамо, и то по старој подели на округе, тако да нам се оиисује нпр. ношња „у старом ћупрпском округу“ или „у старом нишком округу“ итд. Да је то писац учинио ради своје угодности, а да није требало тако да чини, разуме се по себи. А осим тога је н овде остао исти недостатак, који смо напоменули за „Кнежевину Србију“: поједини делови ношње или се помињу само по имену или се описују врло кратко и сасвим недовољно. „Срби сељаци према Богу, свецима, и вери“, и даље: „Срби сељаци према појавама у природи“. У оба одељка нема нигде једноставног излагања, него се само у виду одломака саопштавају поједина веровања и разне причице. Нека су од тих веровања нова, нпр. она о Богу, а друга су из „Часова одмора“ (I св.) и из друге збирке „Живота Срба сељака“ (из IV одељка). Причица о сељаку Вреочанину узета је из „Кнежевпне Србије“ (стр 126), али није метнута на право место, јер се у њој говори о односу човекову према Богу а дошла је после прича о вештицама. Неправилност је у распореду и што се на два места говори о помрачењу сунца: и у једном н у другом чланку (стр. 53 и 58), даље што се код појава у природн говори о болестима код стоке, које немају никаке везе са појавима у природи. „Срби сељаци и пророковање“. Овде је нова грађа о гатању по слезини и по ситу и причања (али сасвим ненаучна) о неким „пророцпма“: Јованци, Милети Живадиновнћу и Старцу Стању. Није било потребно, да се овде (стр. 75 и 76) прештампава из Вукова „Рјечника“ цело гатање у плеће. Довољно је било читаоца само на то упутити. Причање о врачари Илинци већ је Милићевић једанпут штампао у „Путпичкпм иисмима“ (стр. 170) а казпвање о благу „цара Радована“ у „Кнежевнни Србији“ (стр. 1012). Б. Година у селу. Обичаји, веровања, и варовања, сређена по данима у години. — Грађа у овом одељку није нова, него је састављена из грађе у пређашње две збирке „Жнвота Срба сељака“, п то из нрве је збирке узет цео њен I одељак, а из друге збирке цео њен I и II одељак. Оно што овде говори