Delo

320 Д Е Л О Да је података уопште имао недовољно, види се из тога, што на опширна Богишићева питања одговара већином доста кратко. Подаци којн се односе на Шумадију већином су исти, које налазимо у његову „Прегледу задружног стања Срба сељака“. Новога има највише из нишкога краја. Иначе је, управљајући се по Богшнићевим питањима, Милићевић дао овде разматрање о задружном животу у Србији доста лепо сређено и од несумњиво знатне вредности. Из овога општег разматрања читалац би могао већ и сам нзрећи суд о фоклорном раду Милићевпћеву. Ми ћемо у неколико тачака што краће формулисати оно што смо својом анализом већ довољно иоказали на појединостима. Мнлићевић је радио и урадио много на испитпвању српског народног живота. Његов рад је био ограничен на Србију, ноглавито на Шумадпју. Из осталих српских крајева има овде-онде по коју случајну забелешку. Милићевићево испитивање не обухвата цео народни живот, него поглавнто празноверице, обичаје и задружни живот, а понешто и из материјалне културе. Код књижевника који дуго живе и много раде, обнчно се дешава да прерађујући раније радове или скупљајући их у веће целине, исту ствар прештампају и по два-три пута. Милићевић је скоро сваки свој рад објављивао по три-четири пута. Томе је несумњиво донекле узрок и његова тежња, да оно што је раније описивао, изнесе допуњено и прикупљено у веће збирке. Али се поред тога види, да је Милићевићу већ било прешло у страст, да издаје и штампа што више и што чешће, па ма било „и опет то само мало друкчије“. И то му је несумњиво била махна. А злобни језици (међу којима је најзлобнији онај д-ра ЈБ. Недића) наговештаваху, да Милићевић то чнпи због хонорара. Доиста, кад сам запазио, како он удешава одељке у својим радовпма... и мени је тако пешто падало на памет... Него, боље да не говоримо више о томе. Помислимо: књижевнпк је био, и то српски... Мплићевпћ није радио у прикуиљању грађе методски, с одређеним задатком или по утврђеном плану, него