Delo

X Р 0 Н II К А 323 се може учинити да се осигура опстанак његов. У Румунији је држава, решавајући аграрно питање, ослобођавајућп сељаке од феодалних веза и ропства, стала на по пута. И данас у Румунији има око 300.000 фамилија сеоских (или близу 1,200.000 душа) које немају ни стопу своје земље, већ аргатују нод најам код велеиоседника, спахија. То крупно питање — које је у свој својој озбиљностн нзбило прошле године у крвавом сељачком покрету — очекује своје решење, које се неће моћи развлачитити и одуговлачитн. Решп лн и њега, Румунија ће бити одиста културна држава, којој неће недостајати ни једна ногодба за то. Али и крај свег овог, нерешеног аграрног питања, Румунпја је, можемо искрено признатп, претекла остале балканске државе у полету материјалне културе. II стари краљ Карло I могао је с поносом прославитп четрдесето-годишњицу своје владавине, четрдесет година напретка и развитка своје земље. Прослављајућп четрдесетогодишњпцу владе свога владара, Румуни су приредили земаљску изложбу да и очпгледно и стварно представе резултате напретка земље за то време. Изложба је потпуно успела и Румуни су могли бити са свим задовољнн и њоме н успесима своје блпске прошлости, која се ту имала да прпкаже. Тнм поводом румунска је влада штампала на немачком и француском језику повећу монографију о Румунији, у којој је цифрама п фактима оцртана слика Румуније и њеног целокупног живота. Пз те интересантне књиге ми вадимо најважније иодатке, верујући да је од великог интереса за нас да знамо напретке п стање нашпх суседа Румуна, који су нам увек били симнатични. Изложбу су носетили 2,000.000 људи. II кад се пореде резултати рада четрдесетогодишње владавине са приликама нре тога, а нарочито још са прилакама кнежевипе — Влашке и Молдавије, када су се Руси и Турцп нрегонолн о искључиви утицај у Румунији, а па нрестолу седеле креатуре Цариграда и Петрограда, — тек се онда може видетн огромни нанредак Румуније. У предговору овог дела, одакле вадимо наше нодатке, цитирана су два места нз путописа Тувпела, доцнпјег министра Наполеона III, који је путовао но Румунији (од Верчирове до Брајнле) 1839 г. и Молткеа, из 1835, тада младог капетана, који је ишао за Цариград да реорганнше Турску војску. Тувнел велп да је околина Крајове пустнња, да Буку21 *