Delo

X Р 0 Н И К А 325 железница у Румунији и осетила се потреба да се тежиште финансијских извора пренесе на носредне порезе као што је свуда у свима европским земљама и ако их економска наука осудила да су неправичне тј. нису правичне као што су пепосредне. Ове порезе имамо у Румунији: 1. Непосредне порезе. а) . Лична пореза, — или пореза на личност (пређе „пореза на главу“). Некада је сваки мораода плаћа по 18 динара, доцније јесмањено на 12, па онда и на 6 динара. Увиђало седа је неправично да сви плаћају иодједнако ову порезу, па је 19иб исправљена та неправда. Од тада плаћају најмање 4 динара личне порезе старешине фамилија, — и то они, чији стан може да нма кирије у селима исиод 350, у варошима испод 500, у Букурешту испод 750. Пзпад те суме скала се дпже, п то према кирији, који би се за стан, у коме се станује, могла добити или добија, од 750—1000 дин. кирије 2% од кпрнје „ 1000—2000 „ „ 2V2°/o „ „ 2000—3000 „ „ 3% „ преко 3000— „ „ 372% „ „ До ове реформе износила је ова пореза 5—б милиона. Сада износп око 5,100.600 динара. Од те порезе ослобођенп су: актпвни војницн; они који су учествовали у рату за ослобођење; резервисте; очеви војнпка, док су овп подзаставом; сеоски иосланпцп и поротници и крајње сиромашни стари људн. б) . Пореза на земљиште. Уведенаје 1859. У почеткује износила 4% од прихода нмања било сеоског било варошког. После је стопа повећана на 6%. Сада се овако та пореза плаћа: 472% од прихода сеоског имања испод 10 хектара; 5Vo% од прихода сеоског имања које износи више од 10 хектара и које сам сопственик обрађује; б\2% од прихода варошког имања, а тако исто и од сеоског имања, ако се ово даје под закуп; и напослетку 13% од прихода имања оних соиственика, који живе на страни а не у Румунији. Ова пореза на земљиште износила је у 1866 год. (када је на престо дошао краљ Карло I) — 1,806.267 динара (леја), а