Delo

334 Д Е Л 0 Овде су рачунате само њиве, ливаде, паше и шљивари али не и виногради, шуме, баровите земље итд. И као што се види има највише земље у рукама велепоседника и малоноседника, а најмање код средњпх поседника. У велике поседнике рачуна се (од оних 1563 сопственпка) и држава, чији домени износе око 400.000 хектара, за тим јавне задужбине, завештања, прив. друштва — и њихове земље износе око 453,272 хектара (сама ефорија грађанских болница у Букурешту има 141,671 хектар). Држава је раније имала много више земље, али је за владе краља Карла нродато самим сељацима 1,008.408 хектара, а 210.325 хектара приватним лицима. Како је тиме већ дошла држава до граница могућности продаје своје земље, то неће моћи више продавати. А сваким даном остаје известан број сељака без имања. Из горње статистике опет види се да има знатан број сељака без имања, пошто се у целокупном броју сопственика (1,058.172) не садржи (и ако би узели да породица броји 4—5 члана) сав број становиика Румуније, који износи близу 7 мплиопа. Једпо то што је велики број сељака радник на туђем имању, а друго што мали поседи (махом од 3.27 хектара) не могу при систему екстензивне привреде, како то сељак ради, нарочито кад нису добре године, да исхране фамилију, — довољно је да створи земљиште за акутно аграрно питање. Према обделавању земљшпте је у Румунији овако подељено: Врсте земљншта Површпна Однос у % према у хектарима целокупној површини Њиве 5,*236.332 39,86% Баште и виногради 224 800 1,70% Ливаде 511.118 3,80% Попаше 1,781.380 13,58% Шуме 2,755.755 21,06% Воде, трска 807.300 6,14% Грађевине 270.000 2,06% Путеви, железнице 200.000 1,52% Необделано земљпште 1,348.615 10,28% Свега 13,135.300 100,—% Пшеница. То је после кукуруза најважнија грана привреде. Површина на којој се годишње просечно гаји пшеница износи 1,681.467 хектара или 12'82% од целокупног земљишта Румуније. Нарочито се за последњих 40 година много више гаји. Годишња нроизводња жита износи просечно 26.738.047