Delo

X Р 0 Н И К А 337 ит. Годишња је ироизводња 1,761.131 хектолитар или 20.i хектолитар од хектара. Лпваде (природне). Пре четрдесет година било је два пута више земљишта с ливадама. Сада износи 511.118 хектара. Производња сена износи годпшње просечно 9,447.5-19 метарских центи илп 18 5 метар. центе од хектара. Поредпвши с другим земљама Румунија има сразмерно мање ливада. — Попаше. Такође је пре четрдесет година било скоро двапут више (3,042.230 хектара) — а сада износе 1,495.400 хектара сталне попаше, а 285.835, — која се мења, јер сељацп остављају земљу (не сву, него слабију) да се сваке треће године „одмара“, п да је нађубре. 2. Шуме Шуме у Румунији обухватају 2,755.755 хектара, и то: државне шуме . . 1,065.528 хектара или 38'8% јавпих удружења . 125.958 „ „ 4'5% Од целокупног земљишта Румуније шуме захватају 21%. Кад се нореди то с другим земљама онда излази да Румунија није богата шумама, јер Руспја пма шума 39% од целокупног свог земљишта, Бугарска 30%, Маџарска 29%, Немачка 25%. Врсте дрвећа овако су заступљена: церовине, границе, растовине и сродне феле има

30 7° о од целокупне шуме букове

263% „ „ „ четинара 16% „ „ „ другог разног дрвећа .... 27% „ „ „ До 1830 г. није било никаквог закона о шумама, — н могао је сећи како ко хоће. 'Гек Regulament organic донео је некакве одредбе о шумама, али се оне нпсу могле извршити због оскудице шумарских чиновника. Тек од 1881 почиње рационалпо шумарство у Румунији, када је донет закон о шумама. Дела Румунија подељена је у 10 региона шумских, на челу сваког регијона је инспектор са 2—3 чиновника. Региони су нодељени у 96 округа, и ua челу сваког округа је окружни шумар. Нижих шумарских школа нма 80 (осамдесет) и јеина виша стручна школа у Бранештп (близу Букурешта) са курсом Дело, књ. 49. 22 краљеве . прпватне 71.401 1,492.841