Delo

32 Д Е Л 0 неше и друге којп су морали довести у пптање развој п ресултат рата. Никада џпн, усправившп се у свој впсини, у тренутку кад је пустио ратнп поклич, није био нзненађен п спутан у својем полету, како је то бпло са руским џпном, пре но што је могао учинпти п један корак на Балкану. Ту операцпју узела је на себе Енглеска. Енглеском дипломатијом управљао је лорд Дербп. Нешто тежак дух тога министра, његова спора и одмерена машта, бпла је сушта противност према живу карактеру и ватрену духу Дизрајелијеву; алн је његов опрезни начпн такође давао своје користи. Јер, п поред све своје тежпне, он се по некад враћао брже но што бп се могло повероватп п хватао је згодне прплпке извесном окретношћу о којој се niije нп слутпло То се добро увидело тек када је, у самом почетку рата, добпо одсудан мах најпростијим поступком: лојалном иницијатпвом у згодан час. Цар тек беше публиковао свој манпфест, „тај меланхолични докуменат“, како га је крстио Стандард, када лорд Дерби, у псти мах кад је ирокламовао брптанску неутралност, објашњаваше јавно држање лондонског кабинета : „Изјављујем, рекао је у Дому лордова, на дан 7 маја, да је Руспја узела на себе најозбиљнију одговорност распаливши пожар. Пнтереси Јевропе, интереси Енглеске, интереси Истока повређени су... Енглеека ће остати неутрална; али ће се старати да локализује и ублажи рат“... То је био читав програм. Лорд Дерби изјави ускоро по том и опет тако исто отворено: „Ако мора бити интервенцпје, боље је прпчекати да се иротивници исцрпу у рату. Ми нисмо више у 1853 годинп. Кабинет британски у залуд тражи; он нема савезника, н е б а р за овај мах. Француска ће остати апсолутно неутрална, Ауетрија је врло неиоуздана. Италија ноказује моековске тенденције, а Немачка се држи резер висано“. Ти мудри опажаји улпваху поуздања у Петрограду; били су весели што имају посла са тако одмереннм противником. Енглеска неутралност, мислило се, одлучиће неутралност АустроУгарске; ништа се боље није ни тражило него да се cuopaзумеју са лордом Дербијем и да олакшају свој посао: ваља умети вратити љубав за љубав разумним људима. Уз лорда Дербпја био је један рускп посланик који је, као п већина динломата акредитованих у Лондону, био под