Delo

БЕРЛИПСКИ КОНГРЕС 45 нам монархијока и консерватпвна Јевропа претпоставља — кога? — за нме Бога! радпкале!.. , Гонто-Бирон бпо је убеђен и њему се није морало доказивати. Што се тнче кнеза Бизмарка, да ли каквом нндискрецијом поште, он сазнаде за то писмо, написано у главноме на његову адресу, те се морао чудитп што у њему не налази јаку игру с-војега противника из 1875 године.13 II. Рат је већ бпо објављен 23 априла 1877 г. Премда се Руси беху одлучили још у новембру, нису бнлн довољно спремнп; али Турци су још мање то били. Почецп рата беху спорп, с једне н с друге стране. Дипломатпја се још у то мешала. Ђенерал Фло писао је још 7 јуна: ,.Цар н његов канцелар ватрено желе да бн моглп пзбећи сваки војни и полптички акт који бн их одвео да се замере Енглеској и да тако пруже којој бнло јевропској Сили разлог илп и најмањп повод за неповерење. Онн не желе да уђу у обавезу да, због тока војннх операција, морају прелазити преко Балкана, и мисле да бп прва победа руске војске на десној обалн Дунава за велпке снле бпла прпродна ирплика за прпјатељеко посредовање, коме бн као неиосредна последица морао битн један конгрес." Рачунало се дакле на двобој код прве крвп, за којим би се одмах прпшло судпјама. Али два рата, заметнута једновремено, један у Јеврогш, а други у Азији, бејаху плодни у изненађењпма. У Јеврогш Турцн не показаше никакав озбпљан отпор на дес-ној обали Дунава. Две руске војске, које су оперпсале на 300 километара растојања, прва иод командом Цимермана на Доњем Дунаву, а друга под командом велпког кнеза Николе Николајевића, брата царева и главног команданта, 13 0 дубокој забунп војводе од Деказа п његовпх другова пред Јевропом нпшта јаче не сведочп од прве главе књпге: „Последње годпне посланпковања у Немачкој Гонто-а-Бпрона“, од Андрпје Дре-а. Впдпте, на пр., страну 19, 37. п остале. — Као контрола, једно место пз Мемоара кнеза Хохенлоа (6 септембра 1877 г.): „Говорпли смо са Бпзмарком о пзборпма у Француској п канцелар мп рече да му се чпнпло потребно да учпнп, за време пзборпе перподе, нешто што нзгледа као претња.... п т. д.“ (Том II. стр. 220).