Delo

ОКО ПРИЛЕПА II ВЕЛЕСА 57 преплашеност и бојажљивост. А опе боре које параху њихова млада чела као да је оставио страх од смрти. Готово свуда учптељи беху главни радници четничке организације. То им је сада био главнији посао него просвета. Цела администрација, колика је могла бити, ишла је преко њих. Они отправљаху писма, јављаху нам о потерама, набављаху из вароши ствари, ношаху муницију, дочекиваху турску војску, приређиваху пијанке официрима, упућиваху сељаке у њиховим расправама и пресудама и на крају спремаху и учаху ђаке да пишу и читају. Било је више села где сем учитеља нико није знао да чита; а где није имало учптеља, носили су у друго и треће село док нађу кога да им објасни шта је написано. А колико смо непријатности имали због овога довољно је на пример помнслити шта је бивало кад наредимо такоме неписменом селу, да одмах наоружани изађу где у заседу против Бугара за које бисмо сазнали да ће напасти и запалити село. Али колико учитељи беху од користи у неким крајевима, толико ометаху рад у другим. Обично се одмах после познанства са војводама и четничким радом јављала огорчена завада између њих и војвода, који већином беху простаци. Довољна је била мала несугласност, и већ претње, псовке, доставе и тужбе морадоше досадити нашим људима у Скопљу, Велесу, Прилепу и Бптољу и даље, који не знађаху како да се нађу у таквим приликама. Војводе се сматраху као какви суверени владаоци у својим рејоннма, и не могаху трпети никакво туђе мешање у њнхове ствари; а учитељи као образованији рачунаху да су позвани и надлежни чиниоци без којих се не сме радити ниједна ствар, која нема везе са пушкарањем н борбом. Једно такво питање ако искрсне, и већ је све готово. Тада је оштро једна страна пратила поступке друге, и наравно, како су и једни и други грешили, тужбе су биле пуне свакојаког материјала. Ни Спасоје, ни Никола нису измакли од осталих. Обојица не могаху видети Глигора и војводу Јосифа. Све што је ко могао предузимао је по неколико пута, и сада се склањаху п чуваху један од другог. Мој их долазак необично обрадова, бар су се могли слободно истужити. Становали су заједно у Маргарнма где је учитељ био Никола, а Спасоје у оближњем селу Зрзи.