Delo

ОКО ПРИЛЕПА II ВЕЛЕСА 5& Глигор је био родом из села Небрегова. Оца му Сокола неки Турчин сачека на заседу и убије, док је Глигор још мали био. Пораставшп, он око шеснаесте-седампаесте године оде у Бугарску и тамо је био, као и многи Маћедонци, ћерамиџија. Ту га је затекла бугарска четна организација, и он је као врховист нровео скоро осам година у Маћедонији. После неуспешног устанка 1903 године, бугарски се комитет растури због пародног огорчења и Глигор дође у Србнју са још пет наоружаних четника, међу којима беше и војвода Јосиф. Србија је тада била заузета „пречпм пословима“, те нпје узимала учешћа у устаничком покрету, па ипак не само што одушевљено прими избегле усташе већ их помагаше чак и новчано. Сваки је био срећан какву било користда учнни маћедонским борцима. Глигор је дочекан као и остали, и како је бпо рањен у главу, јави се д-р Гођевцу за помоћ нреставивши се као „блгарски војвода“. Рана је била од некаквог удара. Д-р Гођевац није могао одредпти да ли је задата кундаком или каменом. Глигора није ни питао од куда је, већ преко Јосифа сазна, да је то добио у борби са Бугарима на бугарској граници код Патарице, после чега су они прешли у Србију. Више није могао ни доктор сазнати. У то се време наши великошколци братиме са Бугарима, и бугарски студенти размилеше се по Београду купећи прплоге за „светото дело“ и агитујући у корист Бугара. Кад се Бугари вратише кући, у Београду остадоше три бугарска студента Прилепчанца. Задржали су се још четири дана па и они одоше. После неколико дана дође Глигор Гођевцу, да га пита за савет. Они су се студенти, говораше он, због њега задржали нозивајући га да се врати у Бугарску, и он не зна шта да радп сада. За срећу и наши тада оживеше мало. Образова се одбор, народ радо прихвати покрет, и чете кренуше да сузбију лажљиве бугарске смерове, који успеше да под маском брагске заштите организују много крајева намећући им бугарско име. ГЈрва четири месеца Глигор се у Поречу као^српски војвода на терену држао мирно. То његово држање тумачило се различито. Сумњало се у његову искреност али и нретпостављало да је организација наша млада и недовољна да нагло стане на супрот Бугарима па да Глигор неће да у лудо упропасти цео рад.