Delo

62 Д Е Л 0 Клупе због нас беху нагомгшане у једном крају собичка, а цео патос беше застрт асурама исплетеним од сламе. Сви полегаше одмах, а ја како ми се још не спаваше, остадох да место једног четника будем стража у соби, јер поред опште страже око села сваки је конак имао стражара било у соби било пред кућом. Дању је смена на два а ноћу на један сат. Под самим прозором шумио је набујали поток, који обасјаваше дивна месечина. На школском долапу, гди беху ђачки прописи, нађох неке старе црквене књижурине са корицама и листовима црним од прљавштине и масти, те се дуго занимах читајући. Једна беше исппсана руком некога калуђера из манастнра изнад Зрзе који је сада затворен. Слова већ потамнела али ппак јасна могаху се добро разумевати. Жао ме је што сам заборавио када је писана и од кога. Кад ми је већ досадило читање, пробудих другог четника, ја савих сакму, наместпх је згодно под главу, поред осталих. Рано изјутра стиже нам глас да је Долгач дошао у Зрзу и да је било свађе између њега и Јосифа. Глигор плану и нареди да Долгач одмах дође, и сељаци отрчаше брзо те га дозваше. Впсок, мало погурен, незграпан, са дугнм пуним брковима, Долгач је престављао од главе до пете средњевековног ратника, коме се у грдним ручетинама место штита и копља сијала брзометка. Дивљак је цео. Родом је из села Кошина у Сланском. Прво се занимао отмицама па је после предузео кириџиски занат преносећи оружје и муннцију и најзад се ода са свим хајдучији. Где има изгледа на добар ћар ту је јединствен насртљивац и крволок. Кад је Крушево, за време устанка 1903 године, запаљено, учествовао је и Долгач, али не као бугараш већ као „практичен“ човек. Ту су се устаници одржали 15 дана. За то време, Долгач прича: „За једен сатот 82 степа; клај му главата на плоча па сас копачка (мотпком) туи — ајд’ со здравје." Стања је већ био веома имућног, али се ни после не хтеде оканити арамилука. Такогаје затекла 1905 г. Дошавши са четом у Пореч, Рајковић одмах увиде да ће имати мука са њиме; зато паста и успе те домами Долгача и постави га за војводу. Вазда је неприлика имао савлађајућп дивљачку природу његову, али ипак се лагано и он дотериваше у ред.