Delo

96 Д Е Л 0 општавају мужевнма тако пријатне вести. — Он особито нагласи реч „пријатне“. — Ја игноришем све дотле, док још свет не зна о томе, док моје име није обешчашћено. II зато вас само иредупређујем, да наши односп морају бити онакви, какви су увек били, и да ћу само у оном случају, ако ви будете компромитовали себе, предузети мере да заштитим своју част. — Али односи наши не могу битп онакви као и увек, бојажљивим гласом проговори Ана, гледајући плашљиво у њега. Кад је она видела ове спокојне гестове, чула овај оштар, детињски и подругљиви глас, одвратност према њему потпсну и унпшти пређашњу жалост и она се само бојала, али је по сваку цену хтела да разсветли свој положај. — Ја не ме могу бити ваша жена, кад... — отпоче она, Он се насмеја злим и хладнпм смехом. — Мора бити да је онај начин живота, који сте изабрали, имао утицаја на ваше појмове. Ја толико уважавам или презирем и једно и друго... ја толико поштујем вашу прошлост и презирем садашњост... да сам био далеко од оне интерпретације, коју сте ви дали мојим речима. Ана уздахну и обори главу. — У осталом, је не разумем како се може, имајући толико независности као ви — настави он разжестивши се — отворено изјављивати мужу о својој неверности н не налазити у томе ничега за осуду, као што, чини ми се, ви палазите да је за осуду испуњавање жениних обавеза према мужу. — Алексије Александровичу! Шта хоћете ви од мене? — Ја хоћу, да не сретам овде тога човека и да се владате тако, да ни свет ни послуга не би могли да васокривљују... хоћу, да се не виђате са њим. Чини ми се, да то није много. И зато ћете ви уживати сва права честите жепе, не испуњавајући њене дужности. То је све, што имам да вам кажем. Ја данас не ручам код куће. — Он устаде и упути се вратима. Ана такође устаде. Он је, ћутке иоклонивши се, пропусти напред. С руског преводи М. Сретеновик. — НАСТАВИЋЕ СЕ —

-К>f