Delo

98 Д Е Л 0 прнчао о нашнм људима, о очајању, у ком сам се налазио, и о надама, које сам гојно. Његово широко срце знало је све то да протумачи, да ублажи, да ме савјетује и да ме посоколи. Чисто ми је лакше било, кад би се с њим поразговорио неколико сати. — Да ми је само по Томановића у Задру, — мислио сам тада више иута — колико би ми лакше било у свему! Нмао бих барем човјека, кога ја разумијем, а коме нп ја нијесам стран. — Тешка је политика, — тјешио ме Томановић тада а особито са нашнм људима на Приморју. Наш народ тамо није политички зрио. Убнја га, осим тога, и економска сиротиња. Треба устрпљења. Треба истрајног и одважног рада. Тај народ треба економски подигнути. Тада ће и друштвено поскочити. Без напорног рада нема ништа. Ради тога мораш бити истрајан. Преко којекаквих ситница треба да пређеш, као да их и нема. Ако ти ко год подмеће ногу, а ти је паметпо обиђи. На подвале и на подметања немој да се осврћеш. Лијепи су били ти Томановићеви савјети. Послије читаве године горкијех искушења у Задру, чинило ми се тада на Цетињу да се све може преброднти. Враћао сам се у Задар посокољен и на ново одушевљен за рад на новинарском и политичком нољу. — Ако би ти икада било тешко — рече ми Томановић на растанку — у том твом раду, не заборави, да сам ја пријатељ твој и наше опште српске ствари. У Задру нијесам дуго бпо. Златни Праг славио је тада, у јуну 1898 год., стогодишњицу Палацкову. На свечаност позван сам и ја. Умољен сам и да саставим извештај о сриском новинарству у Аустро-Угаркој. Праг ме привлачио не само радп те свечаности, него и као новина. Нијесам никада био у њему. Надао сам се, да ћу ту много видјети и доста научити. У Златном Прагу било је мпого гостију. Било је нас неколико Срба. Било је и неколико Хрвата. На слави било је Руса, Русина и Пољака. Као што Пољаци нијесу моглн да угуше своју мржњу према Русима и Русинпма ни на тој слави, и нама Србима пружила се прилика, да се почупамо са Хрватима. 0 тој свечаности одржан је у Прагу и први састанак словенских новпнара у Аустро-Угарској. Главна намјера том састанку бпла је, да се ти новннари, по могућности, организују и да раде заједнички у мпогим пнтањима. Бнло је врло лијепих намјера.