Delo

100 Д Е Л 0 предане су повинарима штампане ресолуције. II гле чуда! Исправка Митровпћа штампана је само на српском језику ћирнловскијем словина, а руски, чешки и српски латиницом штампано је по редакцпји одборовој. Српскијем новинарима, који су били на конгресу, изгледао је такав иоступак не мало чудноват. Тражили су објашњења. Међутим скочпше и Хрвати и тражили су, да предлог Митровића пикако не смије да буде предметом претресања, јер да би се тијем признало, да су Босна и Херцеговина српске земље!! Одбор чешкијех новинара најпослпје одлучи, да шесту тачку ресолуције никако и не износи на претрес. Кад је на састанку дошло доба, да се расправља о ресолуцпји и кад је већ примљена, са знатнијем исправкама, прва тачка, новинарски одбор на просто је пзјавпо, да шеста тачка са сви.јем изостаје. г1им су примљене остале тачке ресолуције, уважавајући, без сумње, са српског гледпшта важносг шесте тачке, Митровпћ. без икакве мотивацнје, поднпо је овај писменп предлог и тражио је да се о њему расправља и гласа: „Скупштина словенскијех новинара у Прагу 7 (19) јуна 1898 изјављује се против одузимања поштовне доправе часописима једне половне аустро-угарске монархије у другу, које средство владе обију половпна државе често употребљавају на штету словенског новипарства. Скупштппа се изјављује п против одузимања поштовие доправе српскпјем листовпма у Босни и Херцеговини, којн у правој слици износе стање у тпјем земљама‘С „„Предсједник састанка, не наводећп никакав оправдави разлог, ннје допустно, да се о том важном предлогу расправља, већ је израдио да се преко тога мучке пређе н новратио је Митровићу његов предлог. „„Нећу ништа да Вам пишем о обећањима, која су чнњена српскијем новинарима, док нпје штампана ресолуција, у којој није бпло, наравно, говора о мислпма, које је Митровнћ изнио у свом предлогу. Нећу ни да изводпм консеквенције из овог и оваког ностунка. То ураднте самп““. Одмах по свечаности нанустим Праг, а спустим се на југ, пут Београда. Путујући по Сријему, намјерим се на иријатеља, који је тада био посланик на хрватско-славонском сабору у Загребу. Пошто је клуб српских носланика на том сабору бпо тада јак, мене су много интересовале ондашње нрплике у Хрватској и Славонији, пзмеђу тог носланика и мене заметнуо се овај разговор: