Delo

110 Д Е Л 0 обичајпма Србин, још и данас каже да говори хрватски. Је ли то истина п какви су разлози томе? — Нашп не Приморју — одговорим Ристићу — или тачније да кажем у данашњој краљевинн Далмацији, веле да се дијеле на три дијела. Бокељи хоће да буду Бокељи. Дубровчани се ноносе својом славном прошлошћу и неће да мијешају своје нме са другпм. Далматинци онет воле да задрже своје име. II у писању п у говору требало би увијек писати и рећи: Бока Которска, Дубровник и Далмација, како се не би вријеђала ничија осјнтљнвост. Пошто су то километричне фразе, ја волим да кажем и пишем са Приморје. — Што се тиче другога пнтања, по свом чувењу не знам ништа. Са сељаком из горње, загорске Далмације нијесам још долазио у дотицај. Али, ио ономе, шта су ми причали наши људи, којима могу вјеровати, истина је што Ви кажете. Каквп су разлози томе, тешко ми је рећи. Школа им није, јер већп дио горње Далмације нема школе пи данас. Још мање имао је прије. Факт је свакако, да наш тежак и данас каже, да говори хрватски. — Донустите ми, — упитам ја Ристића, кад смо сјели на ручак за његов гостољубиви сто — да Вас запитам за једно разјашњење. Мало прпје говорили сте о блаженим династијама у Црној Гори и овдје у Србпји. Жалосно је, додуше, све оно, што се у том питању ради. Мени се чини, да бп, можда, боље било, кад би у Србији и у Црној Гори биле стране династије, које би имале јаких веза на страни. II Српство могло би се надати бољој будућности. — Нема сумње, — рече ми Ристић — да владалац из јаке и моћне породице може много да помогне својој држави. Да је нпр. у Бугарској кнез какав рођени Бугарин, не би никада дошло до сједињења са Нсточном Румелијом, коју нико више не растави од Бугарске. Србија и Црна Гора морају да буду захвалне својим данагањим династијама. Те дипастије створпле су и подигле су краљевину и кнежевину. Ради тога, радп захвалности, код пас се и не помишља на иромјену династија Нама су се натуривали и натурују нам се разни енглески и немачки принчеви, па нам се с њима много обећаје. 0 томе не можемо ни да мислимо сада. — Радите опрезно и мудро — зажели ми Ристић, кад смо се растајали — на пољу, на коме сте сада. Али, при томе не