Delo

КРИТИКЕ П БИБЛИОГРАфИЈЕ 121 продире идеја Велике Бугарске, која после победа (новембра и децембра 1877 н јануара 1878) достиже врхунап. Везавши себи руке у Рајхштату и Пешти пре рата, Руси су покушали да нх сад потнуно одреше и врате се на Игњатијевљеве тежње, да се да нека аутономна управа Босни са двогодишњом потпором од Аустрије; да се створи Велика Бугарска, а Србија да се веома приближи Црној Гори на Лиму и т. д., али је то, дабогме, Аустрију ужасно разгњевило. Андраши апелује на Европу 18 јануара 1878, да се уговор руско-турски у Једрену донесе на конференцију и да о њему Јевропа решава. Силе пак пристају на конгрес. Енглеска флота долази пред Цариград, да помаже аустријске тежње. Руспја покуша да затражп савез од Немачке, али узалуд; и тако се образује блок енглеско-немачки против Русије. Идеја Велике Бугарске морала је да жртвује Босну. Игњатијев путује у Беч и нуди Босну и Херцеговину, да би Аустрија пристала на остало, али Андраши, окружен том слабошћу Русије, буде још безобзирнпји. То прпнуди Руспју, да се споразумева с Енглеском, али не у корист Босне, него Бугарске, јер се одмах затим Енглеска сперазумела с Аустријом, допустивши јој, како тврди Фурније, да учинн с Босном и Херцеговином штогод жели, т. ј, у смислу окупације илн анексије, само да би осигурала себи Кипар. II тако је спремљен миран ток конгреса у Берлпну. Аустрија, гуркана моћном Немачком, а помогнута Енглеском у бојазни да се не бн створш* низ балканскпх словенских државпца, које би задавале страх другим народима јужно од њих, услед надмоћностн Словенства, (Русије) на конгресу добије Босну п Херцеговину. А да се према нама покаже великодушна, Аустрпја нас је помогла, те смо добили земље на југоистоку мало више, на 50'2 миља, од руских предрачуна, да би нас у исто време одгурнула од Црне Горе, са којом нас је Русија хтела да веже или бар вео.ма приближи, чији значај тек данас можемо да ценпмо, када је поновни руски покушај, од 1908 год., претрпео потпун иораз. Окунацију је допустпо конгрес, али претходпн споразуми са Енглеском и Русијом допустнлп су не само да заузеће буде „времено“, него đetmitement. Гроф Шувалов у јесен после конгреса пудио је Андрашнју апекснју, да бп једном за свагда одузео босанско иитање пз руку словепофнла п тако дошао до канцеларскога места, како износп Вертхајмер пз Андрашије-