Delo

СТАПОВНИШТВО КРАЉЕВПНЕ БУГАРСКЕ 269 Од сто становника било је у Д 0 б и по варошима по селима у опште од 0— 5 година . . 11-79 15-27 14-57 * 6-10 n . . 11-40 13-56 13-13 , П-15 „ • • 11-87 1265 12-49 , 16-20 „ . . 11-38 10 85 10-96 , 21-30 „ . . 15-92 1314 13-70 . 31-40 „ . . 12-04 11-06 11-25 , 41-50 „ . . 9-69 8-20 8" 56 „ 51-60 „ . . 7-29 6-86 6-94 , 61-70 „ . . 5-37 4-93 5-02 старијих 3 25 3-41 3-38 свега 10000 100 00 100-00 Од прве четири групе но нет година, имала је највећи проценат прва група не само по селима већ и по варошима. Проценат је по селпма и у опште постеиепо опадао, а по варошима био је највећи у трећој групи а пајмањи у четвртој. У старијим добним групама видимо ностепено опадање процента како по варошима тако и по селима. Кад проценат варошана сваке добне групе носебице поредимо с процентом сељана, палазимо, да је на сто првих долазило ових других у добној групи ОД 0— 5 годиеа . . 120 од 31—40 годпна . . 92 п 6—10 . . 119 „ 41—50 » . . 85 » 11 — 15 п . . 107 „ 51—60 ч . . 94 п 16—20 » . . 91 „ 61—70 *» . . 92 п 21—30 У> . . 83 старијпх . . 105 Из овпх размера вндп се, да је по селима само у четири добне групе било више становника него но вароншма, а код осталнх шест група бпло је обратпо. Пз овога пзлазп, да је н за рад способних становника бнло по варошима више него по селима. Становннцп у доби 0—15 годипа н старији од 70 година троше много више него што би моглн зарадити. Пореднмо ли број мушкпх бројем жепскпх, пзлазп, да је ua 1000 мушкпх долазнло жепскнх у д о б u У д о б п 0— 5 година . 974 од 31—40 година . 939 6-10 . 991 „ 41-50 . 954 11-15 . 961 „ 51—60 . 937 16-20 . 969 „ 61—70 „ 84 21—30 . 991 старпјпх

. 952