Delo

РАМОВ СИНОВАЦ — ДЕНИС ДИДРО — НАСТАВАК Ја. Пазите, рекох му, ви ћете се осакатити. Он. Не бојте се ничега; они су ту намештени, ире десет годпна ја сам им дао други облик! Поред тога, требало је да се на њ навикну и да се умеју наместити на диркама и да лете по жицама. Тако исто је и сад, да, тако је. У исто време стави се у положај свирача на вијолпни; певушио је алегро од Локатели, десна му је рука нодражавала кретењу гудала, а лева п прстп као да се шетаху дуж рукава; ако му је тон рђав, он стане, подигне или спусти жицу, удари је прстом да се увери да ли је добро затегнута; оиет наставља где је стао; ногом даје такт, копрца се главом, ногама, рукама, мишицама, целнм телом, као што сте по некад па духовном концерту гледалп Ферари или Киабро или неког другог виртоуза у истом трзању, што ми даје слику правог мучења, те готово и мени проузрокује муку, па зар није тешко гледати једног човека како се мучи да мени причини уживање. Између овога човека и мене пустите завесу да ми га сакрпје, ако треба да ми покаже осуђеника метнутог на муке. У сред ових покрета и ове вике, ако би било каквог задржавања гласа, једно од ових хармоњинскпх места кад се гудало од једанпут нолако превуче преко више жица, лице му доби изглед екстазе, глас му се утишавао, ou је се са запосом слушао; био је сигуран да акорди одјекују по његовим и мојим ушима; потом метнув ћемане под леву мишицу исте руке којом ме је држао, опустив деспу руку са гудалом: на лепо, говорио ми је, шта мислите о овоме? Ја. Дивно.