Delo

АНА КАРЕЊИНА 79 дишњег прихода било је неподељено међу браћом. Кад се старији брат, имајући масу дугова, оженио кнегнњицом Варјом Чирковом, ћерком децембриста, која ннје имала никакваг имања, Алексије је уступио старијем брату сав доходак са имања очевог, оставивши себи само 25.000 руб. годишње. Алексије је рекао тада брату, да ће му ова сума бити довољна, док се не ожени, што вероватно пеће никад бити. Брат пак, командујући једним од најскупљих пукова, а будући тек ожењен, није могао да не прими тај поклон. Мати, која је имала своје оделито имање, поред тих 25.000 руб. давала је годишње Алексију још 20.000, и Алексије је све то трошио. У последње време, посвадивши се с њим због одласка из Москве и његових односа према Ани, мати је престала да му шаље новац. II услед тога, створивши већ навик.у живота на 45.000, а добивши ове године само 25.000 руб., Вронски се сад налазио у тешкоћи. Да изађе из ове тешкоће, он није могао тражити новац од матере. Последње њено писмо особито га је раздражило тиме што су у њему биле алузије на то, да је она готова била да му помаже ради успеха у свету и служби, а не ради живота, који је скандализирао цело ваљано друштво. Жеља материна да га купи увредила га је до дна душе и учинила да још внше охладни према њој. Али он није могао пи да порекне исказану великодушну реч, ма да је и осећао сад, смутно нредвиђајући неке случајности своје везе с Карењипом, да је та великодушна реч казана лакомислено и да му, и нежењеноме, могу потребатп свих сто хиљада приходе. Но порећи ннје се могло. Требалоје само сетити се братове жене, сетити се како је ова мила и красна Варја у сваком згодном елучају напомињала му, да се она сећа његове великодушности и ценп је, па да одмах појми сву немогућност одузимања онога што је већ дато. То је било тако исто немогућно, као и избитн женску, украсти плн слагати. Било је могућно само једно, на шта се Вронскп н решно, не двоумећи се ни за тренутак: узајмитп од каматника десет хиљада, у чему није имао тешкоћа, скратптн уопште своје расходе и продати тркачке коње. Решпвшн то, он одмах наипса писамце Роландаки-у, којн је впше пута изјављивао жељу да купи од њега коње. Затнм посла по Енглеза н каматника, п распредели по рачунима ouaj новац, који је пмао код себе. Свршнвшп те послове, он написа хладан п оштар одговор матерп. Затнм, изваднвшн из нотеса трн нпсамцета Анпна, про-