Delo

АНА КАРЕЊИНА 81 шта је се могло радити? Било је само једно, на шта је муж имао право, а то је — тражити задовољења са оружјем у руци, и на то је Вронски био одмах готов. Али у последње време појавише се нови унутарњи односи између њега и ње, који су плашили Вронског својом неодређеношћу. Јуче му је тек изјавила да је трудна. II он је осетио, да тај извештај и оно што је она очекивала од њега захтевају нешто, што није потиуно одређено кодексом оних нравила, којима се он руководио у животу. II заиста, он је био одвећ изненађен те м.у је првог тренутка, кад је опа саопштила о свом положају, срце дошапнуло захтев да остави мужа. Он је то јуче рекао, али сад после размишљања јасно је видео, да бн боље било кад би се прошло н без тога; и у исто време, говорећи то у себи, бојао се — да ли није то рђаво? „Кад сам рекао да остави мужа, то значи да се сједини са мном: јесам ли ја готов на то? Како ћу је одвести сад, кад кад немам новаца? Рецимо, то би још могао удесити... Али како ћу је одвести, кад сам у служби? Кад сам то већ рекао, онда треба бити готов на то, то јест, имати новаца и дати оставку“. II он се замисли. Питање о томе, да ли да поднесе оставку или не, одвело га је другоме, тајноме, њему само познатоме и готово главноме, ма да и прикрпвеноме интересу целог његовог живота. Частољубље је било давнашње маштање његовог детињства и младићског доба, маштање које он ни пред сампм собом није иризнавао, али које је било тако силно да се и сада ова страст борила с његовом љубављу. Првп корацн његовн у свету и у служби били су успешнп, али пре две годнне учинно је грубу ногрешку. Желећи да нокаже своју незавпсност и да се истакне, он се одрекао предложеног му положаја, надајућп се да ће му тај отказ поднћп цену; али се показало да је био сувише дрзак, те су га оставнлн; п створпвши себн иоложај незавпсна човека, он је, хтео не хтео, носно га, држећп се врло фино и паметно, тако као да се он нн на кога није љутпо, као да не сматра себе за увређена и жели само да га оставе на миру, јер је весео п задовољан. У стварн он је још од 'Гпрошле године, кад је отнутовао у Москву, престао битн весео. Ou је осећао да се тај незавнсан ноложај човека, којн би све могао, али само неће нпшта, Beh почпње губити, да Дело, књ. 51. 6