Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ 159 тако веселе они, што па неслози Хрватства и Сриства граде своје основе? — Ни то ниједоста било! Стадоше се разносити гласови, да he позвани изасланици Мађарства моћи видјети триумф свесрпства у хрватском главном граду, те да he им се дати згода, да се томе триумфу одаје част на мађарском језику, што се је, како чујемо, дјеломице и испунило.

Beh смо мислили, да he се увидјети, да је доста било уврједа, већ смо почели били размишљати, како да се савладамо, те из поштовања према племенитом пјеснику слоге и љубави учествујемо у његовој слави, тада ето, као из ведра пеба гром, ударише нас посред срца с оном пзјавом, да нема хрватске краљевине, да нема хрватског територија. Такова што није нам рекао на нашем тлу ни Нијемац ни Мађар — то нам ето рече наш брат Србин. И за то пред Богом и пред људима остаје срамота и одговорност ради јучерашњег дана на српским изазивачима. “ Велика српска културна свечаност у Загребу прошла је ипак достојанствено. Ми Срби држалп смо се мирно. Нијесмо одговарали на изазивања ни на демонстрације. Све то коштало нас је неколико круна, које смо морали платити, да нам се очисте јајима измрљана одијела. На свечаност дошло је и неколико Београђана. Међу њима био је и Коста Таушановић. На њега су такође нишанили хрватски младенци. Жалио је тај поступак и слијегао је често раменима, говорећи: „Буду ли паметни, опаметиће се и они!“ Било је углављено, да свечаност траје три дана. Tpehn дан, понедјељак, 14 (26) јуна 1899, био је одређен, да се upoведе на Плитвичким Језерима. Како је дан прпје тога неирестано падала киша, одустало се од нзлета. Цијели тај дан, прије одласка из Загреба, нровелн смо у нријатељском разговору и шетњама ио лнјеним шумама загребачког Тушканца н Максимира. Пред вече Таушановић н ја одемо колима у Максимир. Возећи се до Максимира п но Макспмпру, говорнли смо особито о политици. Интересовало ме мпого, да нз Таушановићевих уста дознам, какве су прнлнке у Србији, о којима се зло писало, а још горе говорпло. — Могло бп бптп боље, — одговори ми Таушановић кад би нама радикалима хтјелн да даду мира. Старн краљ још се боји нас. II ако смо ми, кад смо до сада неколпко иута били на влади, могли да мијењамо дннастију, чега се он бојн, то