Delo

192 Д Е Л 0 У овом периоду био је прираштај женских самоубилаца по варошима нешто мањи од прираштаја мушких; а по селима био је готово пет пута већи. Исто тако био је и ирираштај па селима већп него по варошима, и то код мушких трипут а код женских осамнаест пута. Кад просечни годишњи број самоубистава, који даје нрви период поредимо с бројем другог периода, онда излази, да ја у периоду од 1903 до 1907 године било више самоубилаца У о п ш т е У п р о ц е н Т у мушких женских свега мушкпх женских свега по варошпма 82 4-2 12-4 32-54 77-78 4053 по селпма 9'8 7-2 17-0 14-76 17-73 15-89 у опште . . 18-0 11-4 29-4 19 65 22-61 21-37 Прираштај женских самоубилаца био је по варошима дваиут већи од прираштаја мушких; по селима разлика у прираштају није тако велика. Односна размера између процента прираштаја мушких и женских била је по варошима као 100: 239, по селима као 100: 120, и у опште као 100: 116. Ова размера између нрираштаја самоубилаца по варошпма и по селима била је за мушке као 100: 45, за женске као 100: 23 и у опште као 100: 39. Ирема томе прираштај самоубистава нзмеђу првог и другог периода био је по селима много мањи него по варошима. За цео период од 1898 до 1907 године излази, да је самоубилаца било У о п ш т е г 0 д п ш њ е мушких женских свега мушкпх женскпх свега по варошпма 293 75 368 29 3 7-5 36-8 по селпма 713 442 1.155 71-3 44-2 115-5 у опште . . 1.006 517 1.523 100-6 51-7 152-3 Поредимо лн ове бројеве са онима, које даје раннји период од 1888 до 1897 године и у коме је просечни број самоубнлаца нзносио по варошима 20-5, по селима 59-5, мушких 531, жепских 26‘9 и у опште 80'0, онда излази, да је годишњи број самоубнстава у периоду од од 1898 до 1907 године био већи за 72#3 или 90-38 нроцента. По варошима износио је тај прираштај 16-3 или 79 50 нроцента, по селима 56'0 или 94'12 процента, код мушкнх 47'5 или 189'45 ироцента а код женских 24'8 или 182-22 процента.