Delo

194 Д Е Л 0 Занимљиво је поређење нериода од 188в до 189;7 годинеса потоњим десетогодишњим периодом. Тако било је самоубистава у п е р и о Д у 0 д 1888—1897 годпне 1898—1907 године свега годпшње на мил. стапов. свега годпшње на мил. станов. по варошпма 205 20-5 71 368 36-8 97 по селпма 595 59-5 31 1.155 115-5 52 мушкпх . . 531 53-1 47 1.006 100-6 76 женских . . 269 26-9 25 517 5Г7 41 у опште . . 800 80-0 36 1.523 152-3 59 У времену између првог и другог периода износио је годпшњи прираштај самоубистава код бројева апсолутнпх релатпвнпх свега у проценту свега у проценту по варошима ... 16 7*95 3 3*77 по селима .... 56 9*41 2 6*77 мушких 47 8*95 3 6*17 женских 25 9*22 2 6*40 у опште 72 9*04 2*3 6*40 По селима био је прираштај самоубистава, апсолутно и релативно, већи него по варошима; код женских је био већи него код мушких. Према увећаном броју школа и богомоља не би требало тако да буде.1 И ако се број самоубистава у Србији јако увећава, она опет ни приближно не достиже у овом погледу многе културиије државе. Тако долазило је самоубистава на милпон становника у перподу од 1881—1890 г. 1891—1898 У Француској . . . 207 246 „ Данској .... 255 238 „ Швајцарској . . 207 223 „ Немачкој .... 209 206 1 Годпне 1886 бпло је у Србпјп 544 основнпх школа са 948 паставнпка п 47.824 ученпка u учепица. Годпне 1906 дакле после двадесет годипа, пмали смо 1.243 основне школе са 2.339 наставвика п 129.360 учепика п учеппца. Према томе годпшњп прпраштај пзпосио је код школа 37 = 6 88 процента, код наставнпка 69 = 7‘49 процента а код ученпка 4.077 = 8'52 процепта. Дакле бројнп напредак био је код сва три фактора задовољавајућп.