Delo

198 Д Е Л 0 Занимљива је овде појава, да се готово сви окрузи непо* средно граниче по ходу процента како код опадања тако и код прираштаја самоубистава. Од округа у новим крајевима има]У три опадак а само један има прираштај и то најмањи од свих осталих округа у којима се на кретање самоубистава. У пролеће и лето има више самоубистава него у јесен и зиму. У Србији било је самоубистава у перподу од У!>• !>• <м t> !>• о о о о о о о о о о Г-Н I т—< 1 Г-Н 1 1 1 со со 1 00 со 00 о о о> о о о 00 со о со у месецу с в е г а г 0 Д п ш њ е јануару . 43 56 99 8-6 11-2 9-9 фебруару 37 54 91 74 10-8 9-1 марту . . 56 67 123 11*2 13-4 17-3 априлу . 70 95 165 14'0 19-0 16-5 мају . . 95 99 194 19-0 19-8 19-4 јуну . . 67 94 161 134 18-8 16-1 ЈУЛУ • • 74 77 151 14-8 15-4 15-1 авГусту . 63 71 134 12 6 14-2 13-4 септембру 60 64 124 120 12-8 12-4 октобру . 49 57 106 9-8 11-4 10 6 новембру 41 57 98 8-2 11-4 98 дедембру 33 44 77 66 8-8 7-7 у пролеће 221 261 482 44-2 522 48-2 лети . . 204 242 446 40-8 48-4 44-6 у јесен . 150 178 328 зо-о 33-6 32-8 зими . . 113 154 267 226 30-8 26-7 свега . . 688 835 1.523 137-6 167-0 152-3 У сва три периода тачно се попавља најмањи број самоубистава у децембру а највећи у мају. Само у првом периоду од 1898 до 1902 године опажа се врло мало одступање од овога правила. Није још испитано зашто се увећава број самоубистава баш у времену кад природа опет оживљује, али се то доводи у везу са душевном болешћу, која се такође највише јавља у ово доба године. Међу узроцима, који су билн повод самоубиству, у Србијн долази на прво место дуготрајпа болест и наступ