Delo

ШТЕТА ОД ГРАДА У СРБИЈИ У седмој свесцн Прилога за статнстику Краљевине Србије пружила нам је Управа Државне Статистике Статистику штета од града у Краљевини Србији за период од 1896 до 1905 године. За једну по превасходству земљорадничку земљу, као што је Србија, ови су подаци од доста јакога интереса. Тај интерес мора бити у толико већи, што питање осигурања земљорадника у случају градобитине, ипак није сасвим скинуто с дневног реда, и ако је ранији закон, којим је учињен покушај за то осигурање, после три године његове примене, касиран. Ако један покушај није успео, извесно ће се попова прпступити студији п решавању тога отворенога нитања Поред катастра, који је неопходно потребан за студију питања и за орпјентацију у решавању и извођењу овога осигурања, статистички су подаци о штетн од града врло потребан материјал, којим треба да се служе не само они који ће на решавању питања непосредно ијш носредно радити, већ и сви други којп нису изгубили иптерес за екоиомским и друштвено-политпчким питањима. С тога им, извесно, неће бпти ua одмет један кратак извод из ове статистике. Подаци о градобптостп нрикуиљају се од 1889 године. Места у којима је падао град било је нросечно годишње у периодима од 1889 ДО 1895 507 „ 1896 „ 1905 535