Delo

242 Д Е Л 0 Град пада обично по подне. Тако, било је места у којима је град падао пре подне по подне пре подне по подне У 0 п ш т е У п р о ц е п т у од 1889 до 1895 год. 29 478 592 94-08 „ 1896 „ 1905 V 44 491 8*22 9Г78 Градова је било годишње У п р о : ц е н т у 1889—1895 1896—1905 1889—1895 1896—1905 врло јаких . • 121 128 23-87 23-92 јаких . . . t t 205 202 40-43 37-76 средњих . . t • 148 153 2919 28-60 слабих . . . t • 33 52 651 9-72 По упоређењима која су извршена, округ чачански имао је релативно највише места оштећених врло јаким или јаким градом; после њега долазе окрузи: ужички и ваљевски. Метеоролошким посматрањима и студијама извесно би се утврдили и узроци који условљавају највећу и најсуровију градобитину западнеСрбије, парочито ужичког, чачанског и ваљевскогокруга. Из сопственога дугогодишњег посматрања — јер ме је ствар јако интересовала — запазио сам: да се готово једновремено дешавају градобине у подножјима планинскога венца којима је Маљен глава: око Ваљева, Чачка и Пожеге. Градобитних дана је у оба периода просечно годишње било 44. И интересантно је: просечни годишњи број дана с градом био је највећи у ужичком, а за тим у чачанском, подринском и ваљевском округу! Број градобитних дана је просечно био март

1889—1895 18961 април 4 5 мај

14 14 ЈУН

11 11 јул

11 10 август .... 3 3 септембар . . . 1 0-4 октобар .... — —