Delo

102 Д Е Л 0 место сировина и најпримитивнијих џроизвода дошле су прерађевине и фабрикати) ида организујемо нешто пољопривредне индустрлје (кланице, пиваре, парне млинове, стругаре, фабрике: шећера, алкохола итд.), и тако, посредством овако измењеног извоза, боље употребимо и појачамо вредност националнога рада. Неминовна последица тога су били: развијање нашег трговинског саобраћаја с другим државама, излазак наших земаљских производа на н о в а, дотле непозната нам т р ж и ш т а и економско еманциповање Србије од велике јој сусетке Аустро-Угарске.1 Из претходне таблице видели смо, у колико се за ове последње три године изменио карактер нашег извоза а пз следеће таблице, види се, како су наши земаљски производи поступно освајали новаидалека тржишта, еманципујући се поступно од старих и пређе искључивих аустроугарских тржишта. (Види табелу на стр. 103). Анализа ове таблице показује: 1) да, док је пређе извоз у Аустро-Угарску износио 8 624 0/о од целокупног српског извоза, дотле је он у 1908 год. спао на 2760/о а у години 1907 (кад смо преко целе године имали са Аустро - Угарском неуговорно стање) чак на 158 °/о!! — 2) да се, обратно, извоз за све три године у све остале државе, без изузетка, знатно појачао. Тако нпр. у 1908 год. код Белгије од 0б% скочио је на 207 %!!; код Немачке од 5ТЗ% на 18% (у 1907 год. чак на 404 %!!); код Турске од 3% на 14%;2 код Француске од 06% на 39%; код Енглеске од 03% па 06 0/° итд. итд. — и 3) да је у 1907 и 1908 год. извезено робе и на пијаце, на које раније никада српска роба није достизала, као нпр. у Египат, Швајцарску, Норвешку, Америку, Алжир итд. (што ће се већ видети из следеће таблице). 1 0 потребном преображају наше народне производње и о еманципацији Србије од Аустро-Угарске в. мој чланак: „Српско-бугарскп Царпнски CaBe3fa, штампан једновремено у: „Полптпци" (Бр. од 29 децембра 1905 год.) и у бугарским листовима: „Д е н у“ (Бр. од — јануара 1906) и „Le Courier de Sophia" (од 4/17 јан. 1906. год.). ‘г Ну овде треба напоменути, да је од 1906 год. на овамо, вредност извоза специјално у Турску, Бугарску п Румунпју, увек много м а њ а но што наша статистика у овој табели показује п да сав (х) вишак вредностп треба бацпти на рачун другпх земаља, у које се роба експедује преко Турске, Бугарске или Румуније. — Ето још једне велике мане наше статпстпке снољпе трговпне!