Delo

НАША ИЗВОЗНА ТРГОВИНА 107 у Швајцарску. Масла, сира (кашкаваља) готово једино извозимо у Турску. За пронзводе шумарства: Аустро-Угарска па Турска, Бугарска и Немачка. Код ових пропзвода главну улогу имају: просто отесано дрво за даљу прераду, дуге за бурад и дрво за гориво. Замлинарске производе (брашно): Турска па Грчка. За пиво: једини је потрошач Турска (Цариград, Солун, Скопље). За кудељу и лан (ужарију): Турска, Аустро-Угарска и Бугарска. За руде (гшрит и гвожђе): Аустро-Угарска, Италија, Немачка, Француска, Белгија итд. За метале (бакар и олово): Америка, Италија, Француска итд. •i* * * Завршујући ова своја излагања о нашој извозној трг о в и н и за ове три године, не можемо, а да понова не нагласимо, да, услед система, који је у нашој статистици усвојен (пријављивање количина и вредности од стране деклараната), наши 'званпчни статистички подаци свакако н и с у б а ш п ос в е и о у з д а н и, нарочито кад је у питању и з в о з.1 Нарочиту тешкоћу задаје варирање цена појединих артикала на разним пијацама и у разно доба, као и несавесност деклараната — извозника, о* којим моментима наш статистички систем није у стању да води готово никаква ра* чупа.1 2 Ну, поред свега тога, мислимо, да нетачности у бележењу вредности, не могу ипак бити баш толике, да могу битно изменити генералне закључке, до којих смо дошли, аналишући горе изложене званичне статистичке податке. Д-р Вел. С. Јанковић.

1 У мбогпм другим културнпм земљама постоје нарочпте стручне компсије (експертп) за утврђивање вредностп робе. 2 Зато бп при реформи данашње наше трговпнске статистике требало, ио нашем мпшљењу, за пзвозну робу (за утврђпвање вредностп њене) завестп експертизу, док је код у в о з а боље остатп при пријавп вредн 6 с т п, пошто се она већ лако контролпше помоћу уз декларације прпложенпх орпгпналнпх рачуна.