Delo

Ч. Л 0 М Б Р 0 3 0 39 да се и данас за сваког човека који се изразом лица и целокупним понашањем издваја из обичне средине, каже: правн Ломброзов тип. Он је истина нашао да тај тип ностоји као такав само код 40% злочинаца а код 60% није могао констатовати. Да би ипак одржао важност својим поставкама он је овако објашњавао ту појаву која изгледа да не доказује његова тврђења: Beh сам број — 40% показује да то није проста случајност, већ више мање правилна појава. Али кад се то и не узме у обзир зна се да је и у биљном и животињском свету прелаз једне карактеристнчне црте у другу сасвим неприметан и поступан. А то је тим више на антрополошком пољу, где индивидуално варирање расте у правој сразмери са савршенством и културним ступњем, те тако скоро потпуно брише заједнички тип. Тако нпр. нзмеђу 100 Талијана мучно he се 5 наћи, који носе на себи познати национални тип, док код осталих постоје само неки делови његови, који, тек кад се са странцнма сравне у очи падају; па опет нико неће одрећи да постоји талијански тип, као што се не може спорити да има монголског итд. типа. Сваки ће радо запитати: па у чему се састоји тај злочиначки тип. Да ли у опште има неког нормалног тина, коме треба да личе сви поштени људи и колико треба од истог се одвојити па да човек нпје више нормалан. Да ли су Белведерски Аполо и Милоскп Венус представници правилнога типа? Нема ни једног човека који је тако правилно скројен да се бар у мањем степену не могу на њему ириметити знаци дегенерације. Најбоље се то огледа на Милоском Венусу за коју је доказано да јој обе стране образа нису подједнаке. Кад је вајар правио ову олимпијску богињу, којој се и данас диве народи, он је узео једну Гркињу за модел и како она није била потпуно правилно развијена то и кип није могао бити савршен као што је вајар желио. Ми се потпуно слажемо са Pelman-ом који сматра да се путем полног расплођавања преносе особине једне расе са родитеља на потомке и да се том фиксацпјом специфичних карактера одржава онај тип који чини да се на први поглед може разликовати један Енглез од Француза, овај од Немца итд. Па не само да се ове карактерне црте лица, главе и целокупног тела наслеђем групишу, већ се п у области душевпих особина, у осећању, мишљењу и вољи, развија карактер једне нације и њеног пационалног осећања. Догод то наслеђивање