Delo

42 Д Е Л 0 Ломброзову морамо напоменути како се нпр. један стари војник и свештеник на први поглед може да позна, како апотекарп и бербери имају доиста нечег типичног и најзад како муж и жена носле дугогодишњег живота почну личити једно на друго нарочнто ако нису имали деце. Није на одмет да овде споменемо ону шалу X а ј н е - о в у, који каже: „Са свим је позната ствар, да свештеници у целом свету, рабини, муфтије, доминиканци, конзисторијални саветници, попови, бонзе, у кратко сав дипломатски кор Божји, имају у лицу неку породичну сличпост, која се увек виђа код људи, који се баве једним истим послом. Кројачи у целом свету имају-танке ноге, касапи и војнпци имају нешто хвалисаво на себи. Јевреји опет неки особени поштењачки израз лица, и то не због тога што су праунуци Аврамови, Исакови и Јаковљеви, већ с тога што су трговци, п франкф.уртски хрншћански трговац тако личи на франкфуртског јеврејског трговца као једно покварено јаје на друго. Духовни трговци, који живе од трговине са религијом, тако исто постану слични у физиономији“. Најтеже је оценити душевни живот злочинаца, јер се он развија и обавља у приликама, које нормалан човек никако не може да схвати јер су оне веома различне од његових душевних радњи. Познато је да је врло ретко кајање код зликоваца што се даје врло лако објаснити. Да се неко каје треба да има добро развијене моралне, алтруистичне особине у својој души, а кад би злочинци знали за алтруизам сигурно не би вршили кажњива дела. Тих осећања нема ни код осталпх дегенерисаних особа, код скитница, професионалних коцкара и варалица као ни код старих пијаница. Ова оскудица психичке равнотеже један је од најважнијих и неизгладљивих знакова дегенерације. У тој моралној запарложености и потпуној пустоши свију људских осећаја били су они песници који су пићем и развратним животом догуралп до истога ступња, на коме се налазе криминалне особе. Да поменем само Едгар Алан Поа, А. Хофмана и Грабе-а као и познатог ждерача опијума Кинсеја па he бити довољно, тим пре што ова ствар задире у једно друго питање медицинске психологије. Како у оскудици свију алтруистичких осећаја код криваца не иостоји иојам о части, истини, правди и стиду то су онн у непрекидној борби са државом и морају да се довијају свим могућим средствима да се од казне измигоље. Многи са-