Delo

Ч. Л 0 М Б Р 0 3 0 4i> жава једна нарочита душевна болест. Људи који пате од овог обољења доносе његову клицу још својим рођењем. Њихови родитељи могу бити врло честити и морални и ма да у кући имају само добар прнмер да виде, опет су њихова морална чула потпуно затупљена У обичном животу они се крећу доста иравнлно у пзвесним границама, памћење им је добро, схватање тако исто. Али опет они нису у стању да своје мисли споје тако хармонички да имају правнлан поглед о свету и животу. Од ране младости виђа се код њих потпуна оскудица болећивости спрам другога што се испољава у мучењу животиња и пакосном задиркивању и злостављању другова. Постепено се развије најсуровија себичност, губитак сваког частољубља и потпуна оскудица љубави спрам родитеља, браће и сестара. Код њих се виђа притворство са подлошћу, несавладљнво тврдоглавство, склоност на лагање и превару. С почетка се ова морална опачина испољује у охолостп и надувености, у хвалисавој разметљивости, ћудљивом тврдоглавству, огромној жеђи за уживањем, суманутом бацању новаца итд. Отуда дођу и сурови нападаји на здравље и живот његових суграђана, страст за осветом без икаквих озбиљних повода и велика осетљивост спрам алкохола. Такве особе у стању је сразмерно врло мала количина алкохола да доведе до највећег раздражења. Из ове категорије људи излазе врло многи злочинци и то они које је Ломброзова теорија назвала рођени злочинци (delinquente nato). Та урођена слабост воље, која се временом, са огромне раздражљивости оваквих особа, показује у сталном вршењу кривичних дела, одавно је и судијама пала у очи. Но како има врло много ступњева овог моралног лудила, којп постепено почињу од потпуног душевног здравља, то су судије врло ретко вољне да некога ослободе кривичне одговорности због ове слабости, па ма како јаки били они стручњаци који су дотичног прегледали и издали уверење. По нашем мишљењу у сумњивим случајевпма главна је карактеристика: да је ово стање урођено и суровост у ранохме детињству. Многи сматрају овакве људе као „пропале“, али то није тачно, јер пропасти може неко који је имао шта да изгуби, док су ове особе од рођења болесне и то веома тешко, тако да се никад не могу излечити. Природа је била маћија спрам оваквих особа. Оне су страх и ужас несрећних родитеља, јер их овп ни молбом ни казнама не могу извести на прави пут. С почетка се мисли да је само