Delo

52 Д Е Л 0 Бифон казао је: „Геније је једно дугачко стрпљење“. 0 тој истој теми каже Г е т е врло лепо: „Сви ми морамо приматп и учити, како од оннх, који су пре нас били тако и од онпх, штО' су са нама. И највећи геније не би далеко дотерао, кад би за све хтео да благодари само својој рођеној унутрашњости“. Нема никакве сумње да велика дела ни у вештини ни у науди нису учинили лица која су подложна душевном обољењу. Геније може душевно да оболи, али је он генпје нд с т о г а што је душевно болестан, већ и поред тога. Постоји једно душевно обољење, тзв. акутна манија, код које изгледа болесник да брже и лакше мисли но нормалан човек. Но тако изгледа само на први поглед, а у ствари је сасвим обратпо. Ј а к о б и је испитивао интелектуалне особине код 200 манијакалних особа, па је једва код 80 од њих нашао да су умне радње биле „добре“, док су код свију осталих биле необично слабе. Оно што изгледа да је јача душевна радња није ништа друго до позната појава, да код таквих болесника не постоји никаква укупна представка заједно са њеним препречујућим елементима као код здравпх људи, већ голо мишљење без икаквог цпља. Такви болесници, као што каже П е л м а н, нису богатији у идејама но на против сиромашнији, нису јачи у мислима,. већ само безобзпрнији. Између многих примера душевног обољења генијалних: људи ја ћу навести само један, и то немачког филозофа Ф р. Н и ч е-а. Он је рођен 3 октобра 184-1 у Рекену код Лицена, као син једног протестантског свештеника, који је услед иада умро од једне мождане болести. Одрастао је у побожној протестантској атмосфери, тако да су га звали „малим попом“. Још је у раним годинама бавио се појезијом али је врло слаб био у математици. У Лајпцнгу много је читао Шопенхаура, за кога се одушевљавао, али је убрзо одстугшо од тих хришћанских мисли. У 24-oj год. постао је професор класичне филозофије у Базелу. После 32 године Ничејеумро одједне тешке душевне болести — прогресивне парализе. Та болест није наследна, она се добија услед извесног инфицирања и нема никакве везе са склопом душевног живота. Али код Ниче-а је ствар мало компликованпја, јер се још зарана код њега оиажала нека несумњиво урођена склоност на обољење жпваца, јер је од своје 14 године патио непрекидно од страховите главобоље, која га но некад није за читаво пола