Delo

54 Д Е Л О Други наступ јаког раздражења пада у зиму 1887/88 године, у које време је био необично продуктиван, тако да је за осам месеци написао шест књига. У једној од њих — Дионисијус - дитирамби, иодиже се, непосредно пред свој пад, болесни песник још једном у недостижне висине. Види се јасно стари облик Заратустре, али са много нових слика и боја тако да се на неким местима мора човек дивити изванредној лепоти. Тако се његово душевно стање мењало, између плиме и осеке, док крајем 1888 није дошао један појачи паралитички наступ у Турину у коме је пао онесвешћен и два дана лежао у кревету у потпуном заносу. Од тога доба почиње крај нове стваралачке снаге. Стање је његово било тако да су га морали предати у Базелску лудницу на чување. Пуних 12 година ировео је до смрти и свест му се никако није повратила. Његов Заратустра постао је после смрти Ниче-ове библија позитивизма, писан необичном реторском силином, која и опија и збуњује у исто време. То је еванђеље „будућег човека“, надчовека, које почиње са уништајем постојећих идеала. П1 и р е каже о Заратустри: „У њему се |Виђа огромна гробница, вештачки у мермеру изтесана, али гробница у којој ничега нема“. Ми смо нарочито изнели овде историју Ниче-ову, пошто она може на први поглед да послужи као најеклатантнији доказ велике сродности генија са душевном болешћу. Многи нестручни људи мисле да је он полудео због великог филозофирања, али то бива само у романима, јер здрав човек не може да полуди услед умнога рада. Код Ниче-а се то најбоље види, јер кад је наступила прогресивна парализа, дошао је и завршетак његових умних производа. Истина је да се и у ранијим његовим радовима опажала извесна настраност, али то је била иоследица његовог нервозног састава (велике главобоље), делимице наслеђеног од родитеља. Геније може да буде потпуно слободан од свију поремећаја нервног система, као што је могућно да и оне буду заједно са њиме. Али ти поремећаји никад не могу бити у корпст његову, напротив они само сметају његовим крилима, и не даду им да се вину у велике висине. Пзгледа да је за Ломброза само оно нормално што не стрчи изнад средњега нити је далеко испод тога. У том сми-