Delo

ДАСКАЛ МАНЕ 65 требни... Мане знајет да пејет на псалтир и часловец и по грчкп мекам. Нашпте стари тако пејале и јас не можа да бида п о г о р е од њпми... Кроз шум безбрижног и неумеснога смеха, Мане скромно прође кроз дворану и упути се правце ка мптрополији. — Ако ме оставиш да бпда даскал како до сега — ноче он одмах Фирмплијану — и да учам деца по стара наука како п јас шго научпв, арно : ћа ода во село и ћа печала за народ п црква како дорп до сега... Не, не, несум за даскал во Маврово, п то да мп речпш : ћа ода во село да си пулпм евоја домашна работа. II без даскалството ће сп поминеме веко. Отп, на старост Мане не сака да го учат Ако нејет до сега пејен, нп од сега повеће не может. Повеће не му је оа ни требно. Кога Мане школи отвараше, ни тпја даскали со брадиве, ни тија пејења со куки и маки не бејале нп во Нпш. А сега друго било.. . Може поарно јет, туку ако несум за работа, да мп речнш, света владико, тн се мола како на Господа... Фпрмплпјан га одиста зажалп п впде да је старац дотрчао к њему као последњем судијп, од кога пма да чује жпвот плп смрт. Ничега компчнога не беше у овом тренутку код Манета. Он осећаше да га је време прегазпло, да су настала нова свежпја нокољења, али поред тога он од тих новпх људп с правом хоћаше признања за стари рад свој п да с њима мушки п лепо раскрстп. Он хоћаше да му објасне, да му отворено кажу, ваља ли још илп не, готов да поверује у њихову иамет и правду, па да се поклонп и за свагда еагласп, јер знадијаше цену пређашњему Манету, те бејаше уверен да му је славе доста, ако је до тога. Само да зна пстину, друго не тражи... Зато Фармилнјан усрдно примп његову пзјаву и поче га најласкавије уверавати да може учитељевати без новога иевања и без нове науке, само нека иде у село и продужи свој рад. Задржа га и на ручку, напоји и обдари, те стари ветеран пође пз Скопља са дубоким уверењем да је још потребан и незаменљив. Но кола се ваљаху низ брдо. Код куће већ нађе спна, којп му беше дошао из прпзренеке богословије, да школски одмор нроведе у Маврову. Побожнн Мане само је снпвао о спну п крпшом се поносио њнме : како ће бптп свештеник, како ће битп први у крају, научен п вичан у свем, па ће чак п који грех његов одмолити у Вога, пошто и овакве ствари Дело, књ. 54. 5