Delo

ДАСКАЛ МАНЕ 69 на Манета и његову школу. Мислили су да ће пући од смеха кад га окупе, особито кад леио поделише улоге, иа један да га иепитује а други да записује његове обрте и погледе. Зато су се највише примили овог путовања, које им сад постаде •сасвим безциљно и незанимљиво. Променише неколико фраза на француском па ободоше коње пут Галичника, и то једном путањицом изнад Маврова, коју пм Мане љубазно показа, пошто их тако леио насади, да се после цео дан смејао. Но на своју несрећу Мане не умеде ћутати. Он не мога срцу одолети а да не поирича, како је ове учене људе преварио и гладне за Галичник упутио. Од уста до уста и ствар дође до Скопља. Овде се смејаше и пецкаше ревизоре, и пресавише лист н Мане оде у пенсију. Уиравитељ га позва у Гостивар и саопшти. — Ако, мило! — сасвим мирно прими Мане. — Док ви требеше, Манета го баравте и му правивте чест и свешто. Сега па не јег требен, го фрљивте во пенсија. Арно, туку да си спориш хабер на умо: према гуњчето и иенсија да је кројиш. Вративши се кући он написа ово писмо нашем консулу у Скоиљу зар мислећи да се неће баш тако лако предати: „Због како што ти јет познато ми је требна једна карта до кај Белиград. Због како што јет за мојете работи. Тп се мола да мп сториш ова добрина. Елбете, свет јет ово. Ваш Мане Десић у пенснји.“ Узалуд Мане чекаше на одговор и карту. Место тога управитељ му само саопгати како му је одређено сто гроша месечне пенснје, што га савим снужди и запрепасти, јер виде да је већ непотребан и да је сав његов живот изгубио смисао, јер је бачен у заборав. Увери се да је настало ново време, које хоће нове људе и нове науке, а не његове псалтпре и часловце, што га до дна душе заболе. Он, стари посленик, који је толико школа отворпо, цркава и села отео, сад лагано умире у Маврову са сто гроша пенсије, као да је ироклет, као да је очајник, о каквима само прича народ његова краја. Још му могу и после смрти и кости прекопати да виде да занста није очајник, те га нзбацити из гробља ради напретка села и околине... Он, Мане даскалог... који није никад имао стрвост за новац, дочекао је да под старост, место