Delo

36 Д Е Л 0 Једначина 2) би у економији била однос између капитала Q ir тражње Т, у социологији би једначине 2) била однос између социјалног капитала Q и параметра Т, којим се детерминише ниво једне социјалне појаве, ниво културни (религиозни, морални, естетички). 0 овом смо параметру говорили већ у глави седмој. За појаве реверзибилне из 2) би дошли до односа e = $f = 0 што казује, да је за све процесе, где су почетна стања једнака са крајњима ентропија нула, биле те нојаве социјалне или физичке. За иревер-зибалне појаве је што значи да ентропија расте у процесима иреверзибалним, па билп они социјални или физички. Овакви су готово сви природни процеси, где се губи велики део капитала и рада, управо ишчезава и нема значаја за нове процесе социјалне и економске. Докази су за ове неједначине, као и у термодинамици. Ваља само топлоту сменити капиталом, а температуру оним параметром, који је еквивалентан брзини за дотичну иојаву економску или социјалну, а све остало задржати, на ћемо имати исти начин доказивања који и у топлоти. Код економских појава Т је тражња, код соцпјалних, како код којих ваља наћи шта значи Т и нарочито обратити пажњу на одредбу мерења тог параметра. За социјалне средине је Т функција оних количина, које одређују ниво стања социјалног. Те су количине еквивалентне или аналоге количинама, којима се брзина код физичких кретања детерминише. Мерила су социјалног каиитала Q, и социјалне температуре Т, ако тако назовемо параметар Т, релативне природе. У физици се Т мери од апсолутне нуле. Овде напомињем да се за економпју апсолутна нула поклапа са случајем где је тражња Т = 0, а понуда бесконачна, где нема размене економске, где се нојаве економске идентификују са обичним физичким. Та се економска нула не поклапа са физичком апсолутном нулом. Социјална апсолутна нула Т = 0, одакле се параметар Т мери, треба се увек одредити за дотичан специјалан случај, али је најбоље узети за све апсолутне нуле дефиницију Џипсову: Даје апсолутна