Delo

436 Д Е Л О на манежном коњу. „Да, онога укуса већ нема у менн за њега.. Ако одем од њега, он ће се у дубнни душе радовати“. То није била претпоставка, — она је то јасно видела при оној чудној светлости, којајој сад откриваше смисао живота и људских односа. „Моја љубав постаје све страснија и себичнија, а његова. се све више и више гаси, ето зашто се ми разилазимо“, настави она размишљање. „И томе се не може помоћи. За мене је сво у њему самом, и ја тражнм да се он сав све више и вишеодаје мени. А он све више и више хоће да иде од мене. Ми смо до наше везе ишли у сусрет једно другом, а затим се неуздржљиво разилазимо у разне стране. И то се не може изменити. Он ми каже да сам бесмислено љубоморна; али то није истина. Ја нисам љубоморна, ја сам незадовољна. Но...“ она отвори уста и премести се у колима од узбуђења, које изазва у њој изненадна мисао. „Кад бих могла да будем нешто друго, осим љубазнице која страсно воли само његово миловање; али ја не могу и нећу да будем ништа друго. И овом жељом ја изазивам у њему одвратност, а он у мени злоћу, и друкче не може ни да буде. Зар ја не знам да ме он не би обмањивао, да нема никаквих смерова према Сорокиној, да није заљубљен у Китинку, да ме неће изневерити? Ја све то знам, али од тога ми ништа није лакше. Ако он, не волећи ме, по дужности буде добар и нежан према мени, а не буде било онога што ја хоћу, — та то је горе хиљаду пута него злоба! То је — пакао! А то баш и јесте. Он ме већ одавно не воли. А где се свршава љубав, тамо почиње мржња. Ове улице са свим не познајем. Некакве нланине, и све куће, куће... И у кућама све људи, људи... Коликоихје, нема броја, и сви мрзе један другога. Лепо, нека баш и смислим оно што хоћу, да бих била срећна. Лепо. Доби.јам развод брака, Алексије Александрович даје ми Серјожу ијасеудајем за Вронскога“. Сегивши се Алексија Александровича, она га одмах са необичном живошћу замисли као живог пред собом, са његовим кротким, безживотним, угашеним очима, плавим жилама на белим рукама, интонацијама и пуцањем прстију, и сетивши се онога осећаја који је био између њих и који се такође звао љубав, она се стресе од одвратности. „Лепо, добићу развод и бићу жена Вронскога. Хоће ли Китп престати да гледа тако на мене, као што