Delo

448 Д Е Л 0 иђаше под руку с матером. Облонски је ишао поред њега, нешто живахно говорећи. Вронски натмурено гледаше преда се, као да не слушаше оно што говори Степан Аркадијевич. Вероватно по напомени Облонскога, он се обазре на ону страну, где стајаху кнегиња и Сергије Иванович, и ћутке подиже шешир. Његово остарело лице, које изражаваше патњу, изгледаше као скамењено. Изашавши на платформу, Вронски пропусти матер у вагон и изгуби се у оделењу вагона. На перону се орило Боже Царл хранн, затим узвици: ура! и живио! Један од добровољаца, висок, врло млад човек са упалим грудима, особито се нриметно клањаше, машући изнад главе капом и букетом. За њим се промаљаху и клањаху такође два официра и један остарији човек дугачке браде, у масном качкету. III Опростивши се с кнегињом, Сергије Иванович уђе с Катавасовом, којп му у то време приђе, у дупке пун вагон, и воз се крете. На царицинској станици воз дочека складни хор младића, којн певаху „Славвсл.“ Опет се добровољци клањаху и промаљаху, али Сергије Иванович не обраћаше на њих пажњу; он је толико имао посла са добровољцима, да је већ знао њихов тин, па га то не интересоваше. Катавасов пак, који услед својпх научних послова није имао прилике да посматра добровољце, веома се интересоваше њима и распитиваше о њима Сергија Ивановича. Сергије Иванович посаветова му да оде у другу класу и се поразговара са њима. На следећој станицп Катавасов изврши таЈ савет. На првој постаји он пређе у другу класу и упозна се са добровољцима. Они сеђаху у углу вагона, гласно разговарајући и очевидно знајући да је пажња путнпка п Катавасова, који уђе, обраћена на њих. Најгласније од свију говорио је високи младић са упалим грудима. Он очевидно беше пијан и причаше нешто што се догодило у њиховој радњи. Према њему седео је средовечни официр у аустријском војном грудњаку гардиског мундира. Он је, смешећи се, слушао приповедала и