Delo

IICTOPIICKII ПОДАЦП 95 Слабо, иоздпо ... попадали храбрп, И сав окоп већ испуњен 'Гурц ма Мртвим, живим', па преко љи здравп; Самседмп се Стевап затворио У нжебхану, окле јошсе бранје. А кад' впђе, да п над’ њу исту Успешесе наврвјевше Турцп. Рече своим, на вољу им даје Од' два гора једно да’ загрле, Ил' ш њим скапат', ил’ па јуриш поћп. Отворпо, раде попспушт'о Са јединим' јатаган'ма бритким, Тер' нетко их што изадр'о цигли.. После тога Сима пева, како се из тог општег покоља спасао један једини човек. 0 томе ћемо говорити у четвртом делу. Али тај спасени из боја прича нешто што се односи на са.м бој чегарски. Ми зато и мећемо на ред то казивање. Прпчање тога снасеног о последњнм тренуцнма у Синђелнћевом шанцу овако гласи: ... „Стеван нам' је Војвода остао Сам у Турц ма наске испустјевши, Ткоб' пзппТо да за њега каже, Нек му стара ненадасе мајка, Вјерна' љуба за бољег' удаје; А он пиштољ у чжебхану здимп. Дигну себе, но и Турак' множтво, Што ихгодсе ту десило близу Све у лагум, у Небеса л’ живе, Нек' прпчају Азретп-Алип Срб једини шта их потријебља; Себ' прегорјев највишесе може...“ Ранке, по подацима Вуковим, пише: „У јуну 1809 године Турци ударе прво на шанац код Каменице, који је бранио ресавски кнез Стеван Синђелић, пријатељ Петров, с 3000 људп. II колико се Синђелић јуначки бранио, опет му требаше помоћи, и Милоје беше толико заслепљен, да не поможе. Кад већ Турци мртвим својим телесима напунише ровове, па се на шанац попеше и већ у ономе покољу и рвању стадоше отимати мах, Стеван виде где се не може бранити; а у турске руке није хтео ни жив, ни мртав,1 те за1 Само ова реченица: — а у турске руке нпје хтео ни жив ни мртав. — недостаје у првом издању, иначе је све остало псто као и у трећем.