Delo

104 Д Е Л 0 Од времена свога устанка Срби нису имали тако несрећне битке, као што је била ова. Народ је хтео камењем убити Милоја, а жене, које су пак чуле за пропаст својих и виделе рањенике и од Турака оплењене, кад су се у свој град повратили, пђаху до самог разбојишта, па видевши своју погибао и несрећу, увећаше још више тугу, која се свуда на све стране осећаше. Због тога и господин епископ београдски и господин Родофиникин, а како неки казују и сам Црнн Ђорђе, отидоше онамо, да, кад виде, осуде или оправдају Милоја и колико је могуће иоправити страх и негодовање народа, који је постао малодушан. ..‘41 1 ...„Начавше убо пз всјех прочнх станов бјежати Турцп погоњалп их полних четире часа; и коница убо Турецкаја предтекаја бјежашчих в преди ставала, и аки предсретаја сјекла, и по болшеи части копијами бола, и гонила путем правим текушчих; от путиже по гористним страном бјегушчих гонпла пјехота Турецкаја; и будући много нев]ежеди в страње тој били, то бољшаја част бјежала путем правим: то јест друмом и потрена била; тако да от тоја сјечи негли еи половина тјех људеи неизбјегла, и до четиреста људеи живих в Ниш зароблених отвелп Туркп (негли иже во трех оних обозах очајани уже бивше предашасја). Прочиже вси тамо изгибоша, и от оних иже силнаго онаго и жестокаго теченпја чрез шести часов јегда уже в безопаепје придоша 60 человјек умре от пзчезенпја всјех сил и паде тамо трудом издихајушчеје. Всја припасп и обози и всју мунпцију отвезли Турци в Ниш болше от 300 колесниц; и седм великпх пушек — канонов, просто у них по Турецким топов зовомих, п все прочее даже и малое сопственое их оруж1е, и самое даже одјејаније зањалп от њих Турци: ибо и они иже убјегоша, прпнуждени били на конац и одјејаније свое отвергати да би легчае текли и еле в самих кошуљах спасатисја. Сиеже повједајушчу Милошу, величаишаја и опаснаја имјети будет за Срби сљедствија: Перво что неимут оружија, а второ что пљен таја возбудит у Турков поошчреније ради добити противу Сербов воевати. Нишки Турци ради раздјеленија тјех оружии, втории ден по принешении того в Ниш, посорилисја междусобној тои брани. Тројаки бо биша, и не могоша легко сложити еја: Нишане, Шашин-Паша Лесковачкаго, и њекоего зликовца (друга Гушанц тим брањашчаго пногда Белград) пменем Кара Везија. Всеи нешчастној сјечп много изрјадних и весма храбрих воев Сербских погпбло, но ја забих сказанајами от Милоша имена их. Вељко инпи зовомвп Хајдук-Вељко ранен в ногу. Дошедши из Ниша сказујут: јако оним 400. пљененим никаковаго вреда неучинпша тамо; двух токмо на висилпцје објесити хотјели, но представљајушчим им, јако принуждени биша от властелин своих доми их злжешчи, и дјети побити хотјашчих на бран сију ходптп, а тјеми за ниње опрошчено бист. Изоставшее Сербское от тоја сјечп воинство бјежало до Делиграда, и тамо нпње собираетсја. Мјесто спе лежит на странје между Ражњем и Кру-